
Какав год био исход најновијих дешавања у Покрету Европа сад, једно је сигурно: ПЕС ће у политичке уџбенике ући као први политички субјекат од обнове вишестраначког система који је на изборима за Скупштину освојио више гласова од Демократске партије социјалиста. У једној години овај покрет је „дао“ предсједника, премијера и градоначелницу Подгорице.
Оставком Јакова Милатовића на „све функције у ПЕС-у“, странка коју су основали министри Здравка Кривокапића, остала је без другог човјека, али је Црна Гора први пут у историји добила првог човјека државе који је нестраначка личност. Колико ће то дуго Милатовић и бити, сходно спекулацијама да „припрема нову странку“, остаје да се види. Формализовање разлаза Милатовића и Спајића није прошло драматично и фаталистички. Па без обзира на ривалитет који се у будућности може развити, већ сада је јасно да свједочимо новој вриједности у црногорској политичкој култури. Чињеница да између ове двојице нема изражених идеолошких разлика, говори да ће политика ПЕС-а, сада имати развој у два смјера, са двије позиције.
Неколико оставки и искључења, из ПЕС су назвали „малим спремањем“. Да ли је или не, од тога је много важнији изазов који се сада налази пред њима: стабилност власти. Уколико дешавања у ПЕС не резултирају у било какве нове изборе, на локалном или државном нивоу, то ће значити да ова генерација одговорно, зрело и паметни разумије политичке токове. Али и прагматично, јер је очигледно да грађани на нове изборе не би реаговали добро, нити их убедљива већина сада уопште жели. Просто, избори у демократским државама не би требали служити као инструмент за унутрашње обрачуне нарочито у времену свеобухватних реформи, правосудних, политичких , економских, због афера бившег режима ДПС.
Пред Спајићевом владом посла је много. Ријечју, Црна Гора има „преча посла“ од изборних авантура. А исто важи и за Милатовића и његов посао да антиципира нову улогу – предсједника свих грађана, чини се, веома важну и потребну у периоду демократског политичког опоравка Црне Горе.
ПЕС, барем за сада, остаје локомотива политичког развоја Црне Горе, без обзира на број вагон у композицији.
Редакција