Iako je uobičajeno da tamo gde govori Matija Bećković sala bude ispunjena do poslednjeg mesta, ono što se večeras dogodilo u Ruskom domu, na svečanosti priređenoj u čast ovog pesnika, ipak je prevazišlo očekivanja. Ne samo zbog sale ispunjene do poslednjeg mesta, publike koja se zbijala i u prostoru između redova i u holu Ruskog doma, već i zbog duha ove književne svečanosti lišene akademskih govora i ispunjene duhovitim, opominjućim i toplim rečima. S pravom bi se moglo reći — to može samo Matija!
Svečanost uoči rođendana
Potvrdilo se večeras još jednom da je u svemu što Bećković danas kaže i napiše sadržano i ono što je bilo i ono što će tek da se desi. Takvim, retkima, ukazuje se čast, poput ove koju mu je ukazao Ruski dom, organizujući, uoči pesnikovog 83. rođendana, veče pod nazivom „Nisi ti više mali“. Podsetivši na Njegoševe reči kako „dobra pjesma u slijepcu spava“, mitropolit crnogorsko primorski Joanikije govorio je o Bećkoviću kao kaluđeru među pesnicima, jer je poezija, ako je nadahnuta — reč božja, a monaška služba Hristu zapravo — poezija. „Matija se sretao sa naša dva najveća monaha, ne u vremenu nego u poeziji. Pisao je službu Svetom Savi i službu pustinjaku cetinjskom. Te dve službe nose karakter onih službi koje se pevaju u crkvi“, kazao je Joanikije i podsetio da se Bećković susretao i sa najvećim monasima našeg doba — mitropolitom Amfilohijem, vladikom Atanasijem i njihovim duhovnim učiteljem, ocem Justinom Popovićem.
Otac Justin: „Piši što slobodnije“
„Otac Justin je bio zadivljen i potresen njegovom pesmom „Bogojavljenje“, verovatno zbog toga što je nastala u vreme komunizma i `brozomore`. I u tom susretu, ovaj duhovnik na zalasku života očinski je ohrabrio mladog pesnika rekavši mu:`Piši što slobodnije`. Video je pred sobom čoveka duboke misli, izoštrene na `prokleta pitanja`, video je pisca duboko misaone poezije“, rekao je mitropolit Joanikije. Pisac koji je vodio ovo jedinstveno književno veče, Milan Ružić između najava gostiju ispričao je i nekoliko anegdota, koje su podsetile na Duška Radovića, Stevana Raičkovića, Handkea…
Uz lukavu ogradu „najbolje da govorim Matijine reči, pa kako on prođe“, proslavljeni glumac Petar Božović nadahnuto je izgovorio delove iz poeme „Reče mi jedan čoek“. Matijin smeh daje osećanje smisla Matijim smeh daje osećanje smisla, u susretu s njim ja sam mlađi, poručio je istoričar Miloš Ković i objasnio da se ne seća prvog susreta sa pesnikom, jer mu se čini da ga zna — ceo život.
„Istoričar iz jedne Matijine pesme može da nauči više nego iz tomova knjiga, jedna njegova reč može da pokrene osećanje istorije koje je dublje od rezona i pročitanih tomova. U Matijinoj pesmi neprestano zvoni veliko rusko zvono koje nas poziva da razumemo da je naša istorija priča o moralu, o zavetu, o reči koja je data a na nama je da je se držimo. To sam učio iz Matijinih pesama“, kazao je Ković i potom pročitao Bećkovićevu pesmu „Meni je sve lako palo“.
Kusturica: Kad Matija govori, znamo da nismo od juče
Da mu zadatak nije lak, i da liči na onaj od pre 60 godina kada je u kuhinji vežbao recitaciju za Tita — potvrdio je i proslavljeni reditelj Emir Kusturica. Nadahnuti govor o pesniku koji svojim delom potvrđuje da se poezija i zavera rađaju bez svedoka i bez dokaza, Kusturica je poentirao rečima: „Kad Matija govori, mi znamo da nismo od juče“. O poeziji Matije Bećkovića, o pesmi „Kad dođeš u bilo koji grad“ kojom je pesnik otvorio večerašnju svečanost, govorio je profesor i književni tumač Milo Lompar. Uporedivši ovu pesmu sa Kostićevom „Santa Marijom“ i Disovom „Možda spava“, i zapitavši se u čemu je njena tajna, Lompar je načinio luk ka poemi „Vera Pavladoljska“ i sećanju na ljubav i voljenu ženu koje više nema, što je, kako je kazao, veliki motiv poezije. Veče je uveličao sam pesnik koji je na kraju ove svečanosti govorio svoje stihove.
Izvor: Sputnjik
