Piše: Srećko Matić
Do promene vlasti došlo je veoma brzo. Dosadašnji premijer Riši Sunak priznao je poraz, a kralj Čarls III dao je Kiru Starmeru mandat za sastavljanje nove britanske vlade.
Lider laburista pre toga je obećao je novi početak za Britaniju nakon izbornog trijumfa njegove stranke „Promena počinje sada“, uzviknuo je on sinoć pred svojim pristalicama. „Širom zemlje, ljudi će se probuditi i odahnuti zato što im je spao teret sa ramena“.
Starmerovi laburisti osvojili su apsolutnu većinu. Prema prognozama, oni će verovatno završiti sa 410 mesta. Konzervativni torijevci dosadašnjeg premijera Rišija Sunaka pretrpeli su težak poraz i trebalo bi da osvoje 144 mesta – više od 200 manje nego na prethodnim izborima.
Posle 14 godina konzervativne vlade, Velika Britanija može ponovo da gleda napred – tako rezultate izbora opisuje pobednik Kir Starmer, političar koga su do pre nekoliko meseci opisivali kao „previše dosadnog“. On deluje kao nekakav politički robot, kritikovao je svojevremeno gost u jednoj diskusiji na televiziji u Velikoj Britaniji. Kao „srna pred farovima“, tako su ga opisivali britanski listovi.
Šef Laburističke stranke nije baš dinamičan, nikoga on neće oboriti s nogu. I samo ponekad doživi malu verbalnu „eksploziju“. Oni koji priželjkuju politički teatar, neka odu u Klakton, rekao je ranije Starmer. Jer on želi da postane premijer, „a ne direktor cirkusa“. U Klaktonu je, naime, kitnjasti Najdžel Faraž nastupio kao kandidat desno-populističke stranke Reform UK – i osvojio 13 mesta.
Priča o usponu
Predizborni slogan Laburističke stranke dobro je pristajao Starmeru: „Promena počinje“ (Chance Begins). To su reči koje na prvi pogled možda deluju kao suvoparno, bezlično rešenje. Promene na kraju kajeva nude u stvari sve opozicione stranke.
Ali, upravo to je ono za čim je čeznula većina Britanaca nakon 14 godina torijevskih vlada. Građani žele novo rukovodstvo. Neki listovi su čak postavili tezu da je Starmer kao nekakav „Mister Dosadnjaković“ (Mr. Boring), odnosno kao „antipopulista“, upravo ono što je zemlji u ovom trenutku potrebno.
Starmerova priča je priča o usponu u karijeri. Njegov je otac bio alatničar, a majka medicinska sestra. Novca često nije bilo dovoljno. Starmer to ume da naglasi u intervjuima, valjda da bi dao dodatne konture svojoj biografiji. Jer, većina poslanika u Vestminsteru potiče iz srednje klase ili iz bogatih porodica. On je morao sam da se uspinje u životu.
Njegova majka bila je teško bolesna. U porodičnom domu zato nije bilo mnogo mesta za emocije. I to je razlog njegovog karaktera, kaže Starmer dok priča o sebi.
Ser Kir
Kao advokat specijalizovan za oblast ljudskih prava, Starmer je branio ekološke aktiviste protiv Mekdonaldsa, izborio se za odštete rudarima, zastupao je u zemljama Komonvelta osuđenike na smrt. Lider britanske opozicije svojevremeno je bio i „hrvatski advokat“, odnosno član hrvatskog pravnog tima u postupku po tužbi protiv Srbije zbog genocida. U ime Hrvatske je pre šest godina pred Međunarodnim sudom pravde u Hagu obrazlagao šta se dogodilo u Vukovaru, a šta tokom akcije Oluja.
Što se tiče britanskih sudova, to su veoma formalna mesta. U njima vladaju stroga pravila. Neki stručnjaci upravo u tome vide razlog zašto Starmer u TV-debatama često izvuče deblji kraj u okršajima s ekstrovertiranim populistima. On je navodno bio inspiracija za lik pomalo nezgrapnog advokata Mr. Darsija u filmovima o Bridžit Džons, romantičnim komedijama u kojima se glavna protagonistkinja zaljubi u tog čoveka, koji jednostavno ne može iz svoje kože, već je takav kakav je…
Kasnije je Starmer preuzeo jednu vodeću dužnost u Državnom tužilaštvu, posao koji mu je doneo i vitešku titulu „Ser“ – a koja je istovremeno bila i motivacija njegovih protivnika za nove napade.
Kasni početak…
Starmer je u politiku ušao relativno kasno i to „kako bi svet učinio boljim mestom“. S 52 godine osvojio je mandat u parlamentu, pre nego što je Džeremi Korbin postao šef laburista i pozvao Starmera da se pridruži njegovom „kabinetu u senci“.
Socijalista Korbin je u stranačkoj bazi bio doduše veoma popularan, ali je u stranci zbog njega bilo i mnogo negodovanja. Forsirao je oštar levičarski kurs i mogli su se čuti glasni prigovori da toleriše antisemitske tendencije u sopstvenim redovima. Na izborima 2019. Korbinova stranka ostvarila je jedan od najgorih rezultata u svojoj istoriji – tada su laburisti dobili samo 202 od ukupno 650 mandata u parlamentu.
Ako se može verovati navodima biografa Toma Boldvina, Starmer je odavno počeo da planira da preuzme vođstvo stranke. I to uspešno. Na čelo laburista stupio je 2020. kako bi tu stranku ponovno ujedinio i popravio njen loš rejting.
I napravio je radikalne promene. Starmer je izbacio dosta članova zbog navodnih antisemitskih tendencija, oštro se suprotstavio levičarskom laburističkom krilu, založio se za to da predstavnik levičarskog krila Korbin više ne može da nastupa kao kandidat stranke. Kritičari su govorili o stranačkoj „čistki“, a Starmera se od tih vremena opisuje i kao „nemilosrdan“.
„Čovek centra“?
Starmer je nakon toga stranku vratio u politički centar. O temama kao što su „zakon i red“ počelo je glasnije da se diskutuje, a stišale su se rasprave o nacionalizaciji ili o povećanju poreskih stopa. Laburisti su tokom ove predizborne kampanje zapostavili gradove koji važe za „studentska utvrđenja“ i umesto toga koncentrisali su se na birače svog nekadašnjeg „crvenog zida“ (red wall), a to su oni centri u kojima je ta stranka tradicionalno jaka, centri koje su izgubili na izborima 2019, odnosno područja koja su tada osvojili konzervativci.
Starmerovi simpatizeri za njega kažu da je pragmatičan, da je „čovek centra“. Kritičari pak tvrde da on menja svoje stavove u zavisnosti od toga s koje strane duva vetar, da zaboravlja na svoja obećanja…
Njegov biograf Boldvin kaže da on deluje drugačije od većine političara, da postupa kao pravnik, što znači taktički. Umesto da ima nekakvu veliku viziju, pa onda mora da pristaje na kompromise kad se pojavi prva veća prepreka, Starmer više voli manje, praktične manevre i onda napreduje na svom putu, kaže Boldvin.
Zaokret ulevo?
Da li je on zaista „čovek centra“ ili je ipak strateg? To je za sada otvoreno pitanje. Politikolog Tim Bejl s londonskog univerziteta Kraljica Meri ne isključuje mogućnost da Starmerovi laburisti u budućnosti naprave novi zaokret ulevo.
Kir Starmer nije veliki govornik kakav je bio bivši premijer Toni Bler, koji je 1997. laburistima doneo veliku pobedu i ujedno postao simbol novog početka u zemlji. Starmer nije ni radikalni socijalista poput Džeremija Korbina. Za neke, poput već spomenutog gosta TV-diskusije, on je politički robot. U svakom slučaju jasno je da je Starmer za veoma kratko vreme laburiste učinio zanimljivom opcijom. Strankom za koju su ljudi spremni da glasaju.
Izvor: Dojče Vele
