‘‘Бонске овласти, које заправо нису овласти, него су самопреузете, односно напросто узурпиране, прави су и битни удар на Устав“, каже политолог Дражен Пехар.
Иако се десетљећима живот у Босни и Херцеговини састоји од предвиђања, нитко не може са сигурношћу рећи како ће се развијати ситуација након што се Република Српска никад гласније одрекла државе. Јавност у земљи, заокупљена преживљавањем, млитава до те мјере да се не бори ни за властите џепове па акције бојкота трговинских ланаца падају шаптом, као да није заинтересирана за догађаје на вишим разинама које никада нису толико ниско пале. 00:00 / 01:00 Трувид Субјект стављен са стране У јавност се пуштају коментари актера који не одустају, а на њих се лијепе реакције, понекад и небитних ликова, које се своде на испразне приче о јакој држави која тренутно није најсигурнија како дјеловати јер је навикла да други дјелују умјесто ње. Дејан Лучка, правник и директор бањалучког Центра за људска права, каже како политички каос у Босни и Херцеговини првенствено одражава дубоку институционалну кризу и озбиљан недостатак минимума политичког консензуса, уз бројне правне заврзламе везане за изјаве, пресуду и законе. “Тешко је предвидјети наредне потезе, а мислим да и они који управљају њима некада не знају што је сљедећи корак“, сматра Лучка. “Очигледно је да то нису само правна питања, већ се директно користе као алат у политичкој борби, како унутар Републике Српске, тако и на разини државе.
Међутим, у цјелокупној ситуацији којом смо окружени мислим да се најмање гледају право и правне норме, а више што ће носитељи власти, институције и међународна заједница рећи и урадити, и хоће ли бити неке реакције од стране грађана, који су како ми се чини, некако постали субјект који је ту стављен са стране, и за сада у пракси остају мање-више пасивни проматрачи политичких сукоба“, каже Лучка за Бљесак.инфо. Каже како је јасно да, када причамо о највишим политичким и правосудним институцијама, да се тренутно у сукобу налазе оне на разини Републике Српске и оне на разини БиХ.
Босна и Херцеговина: Прича о два Сарајева, подјељена политиком, а спојена животом
Производња криза “Ипак, како у њима, а тако и у другим институцијама чини ми се да се људи који нису на водећим позицијама, налазе у некој врсти задршке, у смислу тога да не знају што им је чинити. Тешко је предвидјети наредне потезе, а мислим да и они који управљају њима некада не знају што је сљедећи корак“, сматра Лучка. Политолог Дражен Пехар каже како БиХ као политички простор никада није изашла из ‘стања рата’. “Стање рата није исто што и пуцњава, гранате и слично. Стање рата је политичка ситуација, кад имате толику неслогу унутар једнога простора да се кључне стране не могу уопће договорити око кључних дефиниција својега заједничкога живота, а то онда на све утјече на врло лош начин, прије свега у смислу непостојања владавине права или закона“, каже Пехар и додаје да је то стање након којега, ако би се десио и оружани сукоб, то нас не би посебно изненадило. “Обично се каже да бошњачка политичка елита није прихватила Даyтон и федерализацију, што је недвосмислено точно, али, ја ту донекле видим кривњу и хрватске чак и српске стране. Слажем се с начелном оцјеном да је такво стање произвео тзв. међународни фактор преко углавном чудних интервенција високих представника, али међународни фактор овдје значи нешто специфично: САД, и кључни, велики играчи ЕУ.
Дефинитивно не примјерице Кина или Руска Федерација, или исламске земље. Укратко, те интервенције странога фактора додатно су и опетовано поларизирале унутарње односе: прихваћали би их, и поздрављали, једни, а критизирали и негодовали други. И то је стално значило производњу криза – дакле, скоро сваке године ми свједочимо кризама у БиХ“, каже Пехар за Бљесак.инфо.
Народу у псеудо-држави свега преко главе Наводи како БиХ јест псеудо-држава, а да је у бити изнутра подијељено и посвађано друштво. “И свака интервенција високога представника, као доказиво тиранске или диктаторске фигуре с изванредним овластима, значила је или имплицира да БиХ не постоји као једна заједница, чак нити као држава или ентитет с барем повремено једном, усуглашеном политичком вољом. За детаљније илустрације читатеље упућујем на моју књигу из 2019. за ЦЕУ Пресс, ‘Мир као рат – Босна и Херцеговина, пост-даyтонско раздобље“’, наводи Пехар. “Хрвати су, судећи према посљедњих 20 година понашања њихових представника, себе већ прогласили непостојећима, или небитним фактором, у БИХ. ‘Кућа гори, а баба се чешља.’ Прича о путу у ЕУ пука је бајка, и тога је свјестан сватко с минималним ступњем разума“, наводи Пехар. Лучка каже како “онај увијек веома битан фактор у БиХ – међународна заједница – нема више јединствене ставове па шаље различите поруке, што јавно, што иза завјесе, чиме доприноси осјећају политичког каоса и правне конфузије“. ‘
‘Све ово ствара атмосферу у којој грађани постају прави таоци политичких превирања, а ту је и стално подизања тензија, како од политичара, тако и од одређених медија из оба ентитета, са спомињањем нових сукоба што свакако ствара страх код многих. Ипак, мислим да је народу генерално преко главе свега, и да му је најмање до конфликта“, сматра Лучка. Пехар пак подсјећа како се прије неколико година “догодио један преседан: један дио међународне заједнице наметнуо је Високога представника без поштивања процедуре на Вијећу сигурности УН“.
Бонски удар на Устав “И онда је његова улога још додатно злоупорабљена тијеком суђења Додику. И није чудо да данас имамо исход који имамо. Мени пак особно није јасно зашто је Додик пристао на суђење, и каква су му очекивања била 2023. Јер од тада до данас ништа се битно није промијенило. У томе смислу, невиних у свему овоме нема“, каже Пехар и истиче како је важно нагласити да су сви актери, који чине дио власти, или коалиције, суодговорни за данашње стање. На питање о удару на Устав, Пехар каже како су Бонске овласти у ствари удар на Устав. ‘‘Бонске овласти, које заправо нису овласти, него су самопреузете, односно напросто узурпиране, прави су и битни удар на Устав. Сјетимо се да се то догодило концем 1997., чак нешто раније. Од тада људима који познају нешто политичке теорије јасно је да је будућност БиХ, и њена одрживост, врло врло упитна. Јер, државе се никада нису стварале кроз декрете непозваних и неизабраних странаца. Чак нити онда када декрети нису стварали већа унутарња трвења“, каже Пехар. Мишљења је како, у широј перспективи, “сви актери, који пристају ући у процес политичких избора у БиХ, почев од 2002., заправо судјелују у кршењу Устава“. “То, дакле, чине ево већ 23 године.
То важи и за Додика и СНСД. Не можеш играти поштену игру потписујући се под правила која је наметнуо сам враг. Ово је метафора, наравно. Наиме, кршење истине прије или послије долази на наплату, како је рекао Carl Schmitt 1933. године пред нацистичко преузимање изванредних овласти у Њемачкој“, каже Пехар. Хрвати се прогласили непостојећима Говорећи о позицији Хрвата у БиХ, Пехар каже како мисли “да су Хрвати, а посебно тзв. хрватски легитимни представници, посве неспремни за било какву битнију или тежу промјену“.
“Хрвати су, судећи према посљедњих 20 година понашања њихових представника, себе већ прогласили непостојећима, или небитним фактором, у БИХ. ‘Кућа гори, а баба се чешља.’ Прича о путу у ЕУ пука је бајка, и тога је свјестан сватко с минималним ступњем разума“, наводи Пехар. Каже како се налазимо у једној ситуацији и да без добре политичке опозиције не види неку могућност излаза или рјешења. “То је добро за криминалце и међународну мафију, али не и за нормалног човјека, просјечног грађанина и становника ових простора, студенте, просвјетаре, раднике, подузетнике…“, закључује Пехар
Извор: Бљесак.инфо
