Пише: Филип Драговић
13. јануар је Дан хрватског народа у ЦГ. Красно. Неки такав дан са српским предзнаком не постоји у државном календару. Па не постоји јер Срби у ЦГ нијесу „мање бројни народ“ рећи ће неко. Супер. А јесу ли већински? Нијесу ни то. Пошто нијесу нити једно нити друго, Срби, за разлику од „мање бројних“ Хрвата немају свој национални дан у ЦГ. Може неко рећи да је њихов сваки дан у години, нешто попут оног да су сви дани, осим 8. марта, дани мушкараца. Али, шалу на страну.
Фактичко стање је сљедеће. Све што носи назив „црногорско“ доводи се у везу са именом државе (овај новоформирани језик, па некаква Матица, па некакав ПЕН центар, па неки наврат-нанос склепани факултети…) и све то има залеђину државног буџета, и промоцију државних медија.
Иако национални Црногорци, па ни говорници „црногорског“ не представљају већину у ЦГ. Исто тако, све што носи префикс „хрватско“, „бошњачко“, „албанско“ има пуну државну заштиту и промоцију државе јер припада корпусу „мање бројних“ народа у ЦГ. Само за Србе није предвиђено ни једно ни друго. Пардон, предвиђени су били трактори, односно принцип: ако вам се овдје не свиђа… итд…
Е сад, прије неки дан обиљежен је Свети Сава широм Црне Горе. Незванично и неформално, то је један од дана у години који Срби доживљавају као свој национални празник. Он је, колико схватам, и више од тога, јер овдје у ЦГ он окупља све православне вјернике. Некада, у књажевини и краљевини ЦГ то је био државни и културни празник. Дан просвете, празник у црногорским школама. Било како било, он је данас чињеница, факат масовног народног окупљања. И РТЦГ је већ другу годину за редом уприличила пренос или интегрални снимак са централне светосавске академије у ЦГ (прошле године Бијело Поље, ове године Подгорица).
Па опет је било ружних коментара поводом те прославе и поводом чињенице да државна тв то преноси грађанству. Довољно је рећи да у вријеме ДПС-а такав пренос није био замислив. А и сад га ДПС-овци не могу смислити. Кажу: превише се србује, а превише србовања руши интегритет ЦГ!
Зато, вратимо се прослави дана Хрвата у ЦГ. Била је то једна садржајна манифестација. Миса у катедрали, пријеми, говори и све по реду. Потом, свечана приредба у тиватском дому културе. Кад тамо: клапа Хрватске ратне морнарице „Свети Јурај“ изводи вокалну глазбу. Једна од њихових пјесмица каже: Ми смо хрватска морнарица „настала у Олуји“!? Дакле, пјева се на сред Црне Горе у славу и част војне акције која је, у један мах, протјерала око 200.000 Срба са својих огњишта. Толико Срба отприлике има данас у ЦГ. Барем оних који су се тако изјаснили на попису. Красно!
У даљем току ове пјесме хрватски ратни морнари, дакако обучени у хрватске војне униформе, пјевају како они чувају „море јадранско, море хрватско“. И то пјевају у сред Боке. Можете ли замислити шта би било, кад би било да нека мања официрска музикална група из Србије отпјева, рецимо у Бијелом Пољу, да је Лим „српска ријека“… или у Никшићу, да је Голија српска планина? Па нема те Далиборке Уљаревић или Милице Ковачевић која не би вриснула да је угрожен идентитет, интегритет, дигнитет и централни комитет Црне Горе?
Па јел да?
