Cреда, 11 мар 2026
Журнал
  • Насловна
  • Гледишта
  • Други пишу
  • Слика и тон
  • Препорука уредника
  • Десетерац
  • Жива ријеч
  • Контакт
  • Одабир писма
    • Latinica
    • Ћирилица
Више
  • ЖУРНАЛИЗАМ
  • СТАВ

  • 📰
  • Архива претходних објава
Font ResizerAa
ЖурналЖурнал
  • Насловна
  • Гледишта
  • Други пишу
  • Слика и тон
  • Десетерац
  • Жива ријеч
  • Препорука уредника
  • Контакт
Претрага
  • Насловна
  • Гледишта
  • Други пишу
  • Слика и тон
  • Препорука уредника
  • Изаберите писмо
  • Десетерац
  • Жива ријеч
  • Контакт
  • Одабир писма
    • Latinica
    • Ћирилица
Follow US
© Журнал. Сва права задржана. 2024.
ГледиштаПрепорука уредника

Тиват: јадранско море = хрватско море

Журнал
Published: 1. фебруар, 2025.
Share
Фото: Croatian.hr connection
SHARE

Пише: Филип Драговић

13. јануар је Дан хрватског народа у ЦГ. Красно. Неки такав дан са српским предзнаком не постоји у државном календару. Па не постоји јер Срби у ЦГ нијесу „мање бројни народ“ рећи ће неко. Супер. А јесу ли већински? Нијесу ни то. Пошто нијесу нити једно нити друго, Срби, за разлику од „мање бројних“ Хрвата немају свој национални дан у ЦГ. Може неко рећи да је њихов сваки дан у години, нешто попут оног да су сви дани, осим 8. марта, дани мушкараца. Али, шалу на страну.

Фактичко стање је сљедеће. Све што носи назив „црногорско“ доводи се у везу са именом државе (овај новоформирани језик, па некаква Матица, па некакав ПЕН центар, па неки наврат-нанос склепани факултети…) и све то има залеђину државног буџета, и промоцију државних медија.

Иако национални Црногорци, па ни говорници „црногорског“ не представљају већину у ЦГ. Исто тако, све што носи префикс „хрватско“, „бошњачко“, „албанско“ има пуну државну заштиту и промоцију државе јер припада корпусу „мање бројних“ народа у ЦГ. Само за Србе није предвиђено ни једно ни друго. Пардон, предвиђени су били трактори, односно принцип: ако вам се овдје не свиђа… итд…

Елис Бекташ: Шта си радио у рату, тата?

Е сад, прије неки дан обиљежен је Свети Сава широм Црне Горе. Незванично и неформално, то је један од дана у години који Срби доживљавају као свој национални празник. Он је, колико схватам, и више од тога, јер овдје у ЦГ он окупља све православне вјернике. Некада, у књажевини и краљевини ЦГ то је био државни и културни празник. Дан просвете, празник у црногорским школама. Било како било, он је данас чињеница, факат масовног народног окупљања. И РТЦГ је већ другу годину за редом уприличила пренос или интегрални снимак са централне светосавске академије у ЦГ (прошле године Бијело Поље, ове године Подгорица).

Па опет је било ружних коментара поводом те прославе и поводом чињенице да државна тв то преноси грађанству. Довољно је рећи да у вријеме ДПС-а такав пренос није био замислив. А и сад га ДПС-овци не могу смислити. Кажу: превише се србује,  а превише србовања руши интегритет ЦГ!

Зато, вратимо се прослави дана Хрвата у ЦГ. Била је то једна садржајна манифестација. Миса у катедрали, пријеми, говори и све по реду. Потом, свечана приредба у тиватском дому културе. Кад тамо: клапа Хрватске ратне морнарице „Свети Јурај“ изводи вокалну глазбу. Једна од њихових пјесмица каже: Ми смо хрватска морнарица „настала у Олуји“!? Дакле, пјева се на сред Црне Горе у славу и част војне акције која је, у један мах, протјерала око 200.000 Срба са својих огњишта. Толико Срба отприлике има данас у ЦГ. Барем оних који су се тако изјаснили на попису. Красно!

Елис Бекташ: Шта си радио у рату, тата?

У даљем току ове пјесме хрватски ратни морнари, дакако обучени у хрватске војне униформе, пјевају како они чувају „море јадранско,  море хрватско“. И то пјевају у сред Боке. Можете ли замислити шта би било, кад би било да нека мања официрска музикална група из Србије отпјева,  рецимо у Бијелом Пољу, да је Лим „српска ријека“… или у Никшићу, да је Голија српска планина? Па нема те Далиборке Уљаревић или Милице Ковачевић која не би вриснула да је угрожен идентитет, интегритет, дигнитет и централни комитет Црне Горе?

Па јел да?

Текстови објављени у категорији „Гледишта“ не изражавају нужно став редакције Журнала
TAGGED:политикаФилип ДраговићХрватскаЦрна Гора
Share This Article
Facebook Telegram Copy Link
Previous Article Стефан Симић: Нико као студенти
Next Article Војин Грубач: Вучић и Ђилас су исцрпили смисао свога политичког постојања

Избор писма

ћирилица | latinica

Ваш поуздан извор за тачне и благовремене информације!

На овој страници уточиште налазе сви који разум претпостављају сљепилу оданости, они који нису сврстани у разне системе политичке корупције. Не тражимо средњи, већ истинит и исправан пут у схватању стварности.
FacebookLike
XFollow
YoutubeSubscribe
- Донације -
Ad image

Популарни чланци

Шта садржи „немачки предлог“ нацрта Статута Заједнице српских општина

Према нацрту Статута будућа Заједница српских општина (ЗСО) који је објавила Коха, а који назива…

By Журнал

Ломпар: Комунизам није знао за фер-плеј (Фељтон, шах и књижевност; 1. дио)

Пише: Мило Ломпар Изашавши на западну политичку обалу, као емигрант, Виктор Корчној је каткад приповедао…

By Журнал

Никада нам неће бити опроштено што нисмо гледали своја посла

Људи истих склоности, сличних судбина, породично испреплетани, а замлаћени посијаним лажима и преварама, спремни су,…

By Журнал

Све је лакше кад имаш тачну информацију.
Ви то већ знате. Хвала на повјерењу.

Можда Вам се свиди

Гледишта

Тони Кевин: Трамп и Путин на Аљасци – мир на столу, сумње у ваздуху

By Журнал
Гледишта

12. vs. 21. мај: Шта нас спаја а шта раздваја?

By Журнал
ГледиштаДруги пишу

Туфик Софтић: Црногорске шуме и поглед из свемира

By Журнал
Други пишу

Марко Лакић: Једино Швајцарска има довољно бункера

By Журнал
Журнал
Facebook Twitter Youtube Rss Medium

О нама


На овој страници уточиште налазе сви који разум претпостављају сљепилу оданости, они који нису сврстани у разне системе политичке корупције. Не тражимо средњи, већ истинит и исправан пут у схватању стварности.

Категорије
  • Гледишта
  • Други пишу
  • Слика и тон
  • Препорука уредника
  • Десетерац
  • Жива ријеч
Корисни линкови
  • Контакт
  • Импресум

© Журнал. Сва права задржана. 2024.

© Журнал. Сва права задржана. 2024.
Добродошли назад!

Пријавите се на свој налог

Username or Email Address
Password

Lost your password?