Међународне ранг-листе универзитета често се у јавности тумаче као једноставна мјера квалитета, иако оне у стварности одражавају сложену комбинацију академских резултата, институционалне величине и економског контекста државе у којој универзитет функционише. Управо због тога, за разумијевање позиције једне институције није довољно посматрати само њено апсолутно мјесто на листи, већ и категорију у којој се налази, као и универзитете са којима се реално може поредити.
Да би се направило елементарно коректно поређење међу универзитетима, неопходно је узети у обзир најмање неколико фактора: укупан буџет институције, број истраживачко-наставног особља, број студената, као и шири економски амбијент у оквиру којег универзитет функционише. Када се ти параметри занемаре, а институције из потпуно различитих академских и економских оквира упоређују само на основу редног броја на некој ранг-листи, извлаче се поједностављени и најчешће погрешни закључци. За мале универзитете, посебно када се узму у обзир наведене категорије поређења, чак и релативно мале промјене у методологији рангирања могу имати несразмјерно велики утицај на њихову позицију на било којој листи.
Times Higher Education (THE) рангирање једно је од многих академских рангирања и обухвата више хиљада универзитета широм свијета. Позиција Универзитета Црне Горе у групи 1501+ на THE листи за 2026. годину сврстава га у исту групу са бројним европским универзитетима са много већим буџетима, а који се налазе унутар значајно снажнијих економских и академских система.
Истовремено, важно је нагласити да је Универзитет Црне Горе уврштен и на посебну Тимес Хигхер Едуцатион листу најбољих универзитета у Европи, која обухвата више стотина институција са цијелог континента. Иако се УЦГ налази у доњем дијелу табеле, само уврштавање на ову листу значи да је препознат као дио корпуса водећих европских универзитета према критеријумима које THE користи, укључујући квалитет наставе, научну продукцију, цитираност и међународну сарадњу.
Поређење универзитета у истој THE групи на листи (1501+) показује да је Универзитет Црне Горе, посматрано кроз буџет, број истраживачко-наставног особља и величину институције, својеврстан изузетак у тој категорији. Универзитет Црне Горе функционише са буџетом од око 40,5 милиона еура и око 15.000 студената, док многи универзитети који се налазе у истој категорији располажу вишеструко и значајно већим ресурсима. Универзитет у Загребу, на примјер, има буџет од преко 300 милиона, док Универзитет у Варшави има чак 550 милиона еура. Када би се томе придодали и параметри који описују економску снагу држава у којима ти универзитети дјелују, слика о томе колико је Универзитет Црне Горе у таквом друштву изузетак била би још израженија.
Посебно је важно имати у виду и временску динамику академских резултата. Научна продукција, цитираност и међународна сарадња развијају се у временским циклусима који трају више година, због чега ранг-листе у великој мјери одражавају резултате претходних периода, а не тренутне институционалне околности.
За универзитете из малих држава, као што је Универзитет Црне Горе, кључни изазов је континуирано јачање научне продукције, истраживачких капацитета и међународне сарадње. Управо тај процес институционалног развоја, који се мјери годинама и кроз мјерљиве научне показатеље, представља најпоузданији показатељ академског напретка.
Извор: УЦГ
