Замак Шенонсо налази се у близини истоименог сеоцета у централној Француској, у долини реке Лоаре, и смештен је дословно изнад њене притоке – реке Шер. У француском замку Шенонсо, на првом спрату, испред собе Kатарине Медичи налази се фламанска таписерија џиновских пропорција на којој је приказан Kосовски бој.
Према речима тамошњег кустоса, француска краљевска кућа наручила је ову баснословно скупу таписерију са српским мотивом због тога што се на Kосову одиграла најважнија битка у средњем веку у Европи.
Замак Шенонсо, у француском оригиналу “Château de Chenonceau”, налази се у близини истоименог сеоцета у департману Ендр и Лоара у централној Француској, у долини реке Лоаре, и смештен је дословно изнад њене притоке – реке Шер. После Версаја, ово је најпосећенији дворац у домовини галских петлова, те га тако годишње посети око 800.000 туриста.
Његова историја почиње у 13. столећу, али је првобитна грађевина спаљена 1412. године због побуне племићке породице Маркес која је била његов власник. Жан Маркес га је обновио пар деценија касније, али га је његов наследник продао Томасу Бојеру, дворском надстојнику краља Шарла VIII почетком 16. века. Он је срушио замак и саградио потпуно нови за шест година, а радове је махом надгледала његова супруга Kатрин Брисоне.
Због неплаћених дугова круни, краљ Франсоа I Валоа је конфисковао замак 1535. године, а десетак година касније краљ Анри II га је понудио на дар својој љубавници Дијани де Поатје. Она је 1555. године наложила да се сагради лучни мост који ће замак спојити са другом обалом реке Шер, а надгледала и градњу вртова…
Током Првог светског рата замак је служио као болница, а током Другог је био бомбардован и од стране Немаца и од стране савезника. Служио је као рута за бекство из немачке окупационе зоне на другу обалу на којој је била квислиншка власт, мало лабавија. После рата је поново рестаурисан.
Због тога што су жене одиграле кључну улогу у његовом настанку и развитку, и у његовој историји уопште, често се назива и “дамским дворцем”.
Његова магична лепота и чињеница да се налази изнад реке, није једини разлог због кога га спомињемо. Наиме, испред собе Kатарине Медичи на првом спрату налази се фламанска таписерија џиновских пропорција на којој је приказан Kосовски бој.
Наш историчар др Бошко Бојовић – професор византологије на Сорбони и члан Европског друштва културе – при посети овом замку није крио своје одушевљење када је налетео на за нашу јавност, како обичну тако и стручну, практично непознато уметничко дело које се тиче директно нас и који показује дубоке културне и психолошке везе Срба и Европе.
Срби су од 15. века у тој причи, између две ватре, у којој се некада потоне, а некад исплива, али то није разлог да потцењујемо сами себе. То сам схватио када сам видео огромну таписерију из 16. века са представом Kосовског боја у француском краљевском дворцу Шенонсо.
Питао сам кустоса зашто је француска краљевска кућа наручила баснословно скупу таписерију са српским мотивом, а он је одговорио да се на Kосову одиграла најважнија битка у средњем веку у Европи. То у приличној мери демантује нашу историографију, која у свом “позитивизму” Kосовску битку стално настоји да демистификује, бацајући тако и дете са прљавом водом.
Извор: Опанак.рс
