Субота, 14 феб 2026
Журнал
  • Насловна
  • Гледишта
  • Други пишу
  • Слика и тон
  • Препорука уредника
  • Десетерац
  • Жива ријеч
  • Контакт
  • Одабир писма
    • Latinica
    • Ћирилица
Више
  • ЖУРНАЛИЗАМ
  • СТАВ

  • 📰
  • Архива претходних објава
Font ResizerAa
ЖурналЖурнал
  • Насловна
  • Гледишта
  • Други пишу
  • Слика и тон
  • Десетерац
  • Жива ријеч
  • Препорука уредника
  • Контакт
Претрага
  • Насловна
  • Гледишта
  • Други пишу
  • Слика и тон
  • Препорука уредника
  • Изаберите писмо
  • Десетерац
  • Жива ријеч
  • Контакт
  • Одабир писма
    • Latinica
    • Ћирилица
Follow US
© Журнал. Сва права задржана. 2024.
Култура

Тајна „Тајне Вечере“

Журнал
Published: 2. мај, 2022.
Share
Најприближнија копија "Тајне Вечере" у облику како је некад изгледала, (Фото: ThingLink)
SHARE

“Тајна вечера” или “Последња вечера” (“Ultima Cena”) је дело Леонарда да Винчија настало у периоду ренесансе, вероватно од 1494. до 1498. године. Иако тачна година никада није тачно утврђена, сматра се да је 1494. да Винчи добио да наслика дело у доминиканској цркви Санта Марија де ла Грације у Милану. Слика је требало да украшава северни зид цркве, а наручилац је био Лодовико Сфорца, војвода од Милана.

Тајна Вечера, Леонардо Да Винчи, (Фото: Википедија)

Иако можда не делује тако, “Тајна вечера” је заправо огромна и заузима скоро 40 квадратних метара – димензије овог дела су 8,8 са 4,6 метара.

“Тајна вечера” је пропадала још за Леонардовог живота

Упркос обичају оног времена да се фреске сликају на мокром гипсу, Да Винчи је радио на сувом. Добио је много бољи резултат, али се испоставило да постоји проблем са дуговечношћу боја. Дело је почело да пропада одмах по постављању у цркву, још за време уметниковог живота.

Такође, пошто је Сфорца наредио да се црква на брзину ради, зидари су зидове испунили шутом који је задржавао влагу. Сликање је рађено на танком спољашњем зиду, тако да су се ефекти влаге јако осећали, а боја није успела да правилно приања.

Већ 1517. слика је почела да се љушти, а 1532. Героламо Кардано ју је описао као “замућену и безбојну у поређењу са оним чега се сећам када сам је видео као дечак“. До 1556. мање од шездесет година након што је завршена, Ђорђо Вазари ју је описао као “збрку мрља” толико покварену да су фигуре биле непрепознатљиве.

Леонардо Да Винчи, (Фото: Википедија)

Свега 150 година након настанка научници су проценили да слику ништа не може да спаси. Осим овога, 1652. године неко је дошао на идеју да направи врата баш испод фреске па су ови радови уклонили Исусове ноге. Верује се да су Исусове ноге биле у положају који симболизује предстојеће распеће.

Године 1768. преко слике је окачена завеса намењена њеној заштити, али је она уместо тога задржавала влагу на површини, и кад год би се повукла, гребала је боју која се љуштила.

А, било је ту и других недаћа…

Дело је преживело све!

Године 1796. трпезарију манастира су Наполеонови војници користили као шталу. Иако је војсковођа издао строгу наредбу да се дело не дира, пошто су војници отишли откривено је да су апостоли били гађани глином, а изгледало је и да су се освајачи пењали на мердевине у покушају да ископају очи апостолима.

После тога, просторија је служила за складиштење сена, а 1800. године поплава је целу слику прекрила зеленом плесни. Гете је писао да је просторија поплављена са две стопе воде.

Слика је преживела бомбашки напад савезника 1943. иако је остатак манастира био разорен. Трпезарија је била погођена, али су заштитне вреће песка постављене преко спречиле да слику оштете гелери.

Како је “Тајна вечера” некада изгледала?

Рестаурације слике почеле су још током 18. века, па је и сваки од уметника којем је “Тајна вечера” била поверена у некој мери “дорађивао” дело.

Прву рестаурацију покушао је 1726. Микеланђело Белоти, који је попунио недостајуће делове уљаном бојом, а затим лакирао цело дело. Ова поправка није дуго потрајала, па је покушана је још једну рестаурацију 1770. године од стране иначе непознатог уметника по имену Ђузепе Маза. Маза је скинуо Белотијев рад, а затим је у великој мери префарбао слику – преправио је сва лица апостола, осим три, пре него што је заустављен због негодовања јавности.

Најприближнија копија „Тајне Вечере“ у облику како је некад изгледала, (Фото: ThingLink)

Због свега наведеног, изглед слике до касних ‘70-их се јако погоршао. И, онда су Италијани решили да нешто ураде по том питању! Од 1978. до 1999. почео је велики пројекат рестаурације како би се стабилизовала слика и преокренула штета узрокована прљавштином и загађењем.

Пошто се показало непрактичним преместити слику у окружење са више контроле, трпезарија је уместо тога претворена у затворено окружење са контролисаном климом, што је значило зидање прозора. Затим је спроведена детаљна студија како би се утврдио оригинални облик слике, користећи научне тестове и оригиналне слице сачуване у Краљевској библиотеци у замку Виндзор.

Међутим, нека подручја слике су проглашена непоправљивима. Они су офарбани акварелом у пригушеним бојама са намером да укажу да нису оригинални радови, а да притом не одвлаче пажњу.

Ова рестаурација је трајала 21 годину и 28. маја 1999. слика је поново доступна јавности. Данас је можете видети али само уз претходну најаву (некада и по неколико месеци унапред) и пред сликом можете остати само 15 минута.

Извор: Историјски Забавник

Share This Article
Facebook Telegram Copy Link
Previous Article Прослављена Томина недјеља у Дечанима
Next Article Антируске санкције Запада руше светски поредак и дају шансу Москви да створи свој лагер

Избор писма

ћирилица | latinica

Ваш поуздан извор за тачне и благовремене информације!

На овој страници уточиште налазе сви који разум претпостављају сљепилу оданости, они који нису сврстани у разне системе политичке корупције. Не тражимо средњи, већ истинит и исправан пут у схватању стварности.
FacebookLike
XFollow
YoutubeSubscribe
- Донације -
Ad image

Популарни чланци

Дијего Армандо Марадона – Само се Богу све прашта

Рођен 30. октобра 1960. године у Ланусу, предграђу Буенос Ајреса, као пето од осморо дјеце…

By Журнал

Писмо Звездиног навијача из Загреба: „Делије“ наших пораза

Наводници у наслову су овај пут постављени са јасном намјером. Да се разумијемо, знамо ми…

By Журнал

Срђан Гарчевић: Балкану треба мање приче, више вина

Пише: Срђан Гарчевић Моја искуства са регионалним окупљањима новинара, активиста и других чланова „цивилног друштва“…

By Журнал

Све је лакше кад имаш тачну информацију.
Ви то већ знате. Хвала на повјерењу.

Можда Вам се свиди

КултураНасловна 6

Шта је Петар Божовић пожелио Црној Гори у Новој години (ВИДЕО)

By Журнал
ДруштвоКултураНасловна 5

Последњи херој „Халијарда”

By Журнал
КултураМозаикНасловна 3СТАВ

Против интерпретације – есеј Сузан Сонтаг

By Журнал
ДруштвоКултураНасловна 3

Осврт унапријед: Друштво спектакла Ги Дебора и најава „спектакуларног херцегновског филмског фестивала“ Министарке културе и медија

By Журнал
Журнал
Facebook Twitter Youtube Rss Medium

О нама


На овој страници уточиште налазе сви који разум претпостављају сљепилу оданости, они који нису сврстани у разне системе политичке корупције. Не тражимо средњи, већ истинит и исправан пут у схватању стварности.

Категорије
  • Гледишта
  • Други пишу
  • Слика и тон
  • Препорука уредника
  • Десетерац
  • Жива ријеч
Корисни линкови
  • Контакт
  • Импресум

© Журнал. Сва права задржана. 2024.

© Журнал. Сва права задржана. 2024.
Добродошли назад!

Пријавите се на свој налог

Username or Email Address
Password

Lost your password?