Скандалозна изјава Јевта Ераковића, потпредсједника ДПС-а, дата у емисији „Аргументи“ на РТ ЦГ: „Уочи формирања ове Владе прије него је изгласана, конкретно од политичке групације УРА добили смо могућност да формирамо владу заједно са бившим Демократским фронтом и ГП УРА, и на тај начин у том тренутку изађемо из политичког ћорсокака“, изазвала је дужну пажњу јавности
Да би се тај сценарио извео, морало се минирати формирање Владе мандатара Спајића, а онда прећи на план „Б“ о којем говори Ераковић.
Минирање формирања Владе је постојало, то знамо.
А ова изјава је свједочанство због чега су и колико су, између осталога, били тешки преговори око састављања нове Владе.
Дакле, није само Спајић тражио парламентарну већину, већ и Дритан Абазовић по концепту који је предочио Јевто Ераковић.
Концепт Абазовића је у овом случају био сличан концепту којег је већ користио приликом формирања 43. Владе којој је био на челу.
Та Влада је формирана уз помоћ ДПС-а, који није био у Влади, али којем је Квинта „савила руке“ да мора прихватити такву опцију.
У Владу су тада ушли ГП УРА, СНП, БС и остали сателити Ђукановића, а ДФ је задржао мјеста по дубини да би на тај начин био „пацификован“.
ДПС је добио нешто што не знамо, могуће крупне уступке у вези судбине Ђукановића.
По реакцијама медија из Србије, јасно је било да је Вучић концепт 43. Владе Абазовића одобрио са задовољством.
Прича да је то било због Темељног уговора са СПЦ није превише логична, разлози и интереси су били много дубљи.
Што се тиче комбинације о којој је говорио Ераковић, то је сличило понављању истог концепта као и у случају 43. Владе.
У Влади, или при њој би били ГП УРА, ДПС и његови сателити, БС и албанске партије.
ЗБЦГ-у би било нешто озбиљно понуђено, вјероватно и СНП-у, при чему уопште не треба сумњати да је то био модел којег би опет подржао Вучић.
Ако се данас пажљиво посматрају медији у Црној Гори који су под контролом Вучића: јасно се види њихов анимозитет према Влади Спајића, као и симпатије према најоштријим критичарима те Владе: Дритану Абазовићу и Небојши Медојевићу којима се даје највећи публицитет.
Са тих Вучићевих медија у Црној Гори не види се вођење пропагандног рата против Ђукановићевих медија, нити постоји опонирање њима, што такође има свој смисао у контексту Јевтове приче.
Све је то уједно и чудно јер, како сада ствари стоје, основни циљ Ђукановићевих медија и даље је остао: избацивање ЗБЦГ-а из Владе.
Послије чега би некој новој комплектацији Владе Спајића, без ЗБЦГ-а, ДПС дао мањинску подршку и за то добио одређене бенефите.
Тек тада би Вучићеви медији славодобитно ускликнули: ево шта смо говорили, ПЕС и ДПС су исто!?
На другој страни, послије изјаве Ераковића није им пало на памет да ускликну: ево, ГП УРА и ДПС су исто, нити су се уопште осврнули на изјаву Ераковића, као да су „весло прогутали“.
Опет, реакција Славена Радуновића на ријечи Јевта Ераковића: „Да ли је у питању неки лапсус, да ли сте рекли да вам је Абазовић нудио коалицију са нама(!?)“, може се тумачити као неупућеност ЗБЦГ-а у ту шему Абазовића.
Уосталом, Ераковић није потврдио да је у свему томе учествовао ЗБЦГ, већ само ГП УРА.
ГП УРА није демантовала наводе Ераковића нити је питала врх ДПС-а: гдје су ти преговори вођени и ко је у њима учествовао, да то разјаснимо?!
Да се то десило, вјероватно би ова прича имала продужетак и добили би подробности тих закулисних преговора.
Или би догодило оповргавање тезе Ераковића од стране ГП УРА, што се није десило.
Садашња парламентарна већина чију окосницу чини коалиција ПЕС, ЗБЦГ и Демократе је најбоља варијанта од свих могућих које су Спајићу биле на располагању.
Оно што је протежирао Вучић приликом састављања 43 Владе и уочи формирања 44 Владе, о чему је говорио Јевто Ераковић, свједочи о томе да су перцепције центара моћи у Србији и њихове жеље што се тиче формирања Владе у Црној Гори: изненађујуће! Они имају неке посебне, скривене интересе.
А што се тиче Ераковићевог откривања „велике тајне“ у овом моменту, њен смисао је јасан.
Своди се на сљедеће: ако је Абазовић желио са ДПС да формира Владу, тада и ПЕС може размислити о учешћу ДПС-а у власти.
Ђукановићевој партији, на чијем челу је марионета Живковић, учешће у власти би продужило политички живот.
У противном је осуђена на политичку смрт, јер представља скуп меркантилних чинилаца који без добрих зарада на позицијама власти губе смисао свог политичког постојања.
У сваком случају, Ераковићева скандалозна изјава је далекосежна по својим последицама.
Она је тешко политички ударила по Абазовићу и освијетлила позицију Вучића и његових медија према Црној Гори.
Војин Грубач
