Немачка влада по први пут је посвећена феминистичкој спољној политици – ту некада споредну тему, шефица дипломатије Аналена Бербок у сенци украјинског рата ставља у први план. Тамо где је рат, феминистичка спољна политика делује као ограничено средство против ратника. На крају крајева, главни циљ сваке спољне политике јесте да се уопште не дозволи да ствари оду толико далеко. Међутим, у исто време, у конфликтним ситуацијама феминистички приступи добијају на значају, јер управо је женама тада потребна посебна заштита. У Немачкој се за ту тему мало ко залаже као нова министарка спољних послова Аналена Бербок (Зелени).
Без обзира на то да ли је на линији фронта у Донбасу или на конференцији за новинаре у Египту, та 41-годишња шефица дипломатије и мајка двоје деце, демонстративно говори – и као жена.
Та перспектива саставни је део њених говора. На својим путовањима, пре него што за преговорачки сто седне с мушким званичницима, често се прво састане с локалним женама и невладиним организацијама.
Министарка спољних послова „наративу моћних држава о геополитичким зонама утицаја, супротставља се другом причом – о безбедности људи и људским правима“, каже политичарка Зелених Агњешка Бругер, задужена за питање одбране. Тако је недавно на Минхенској безбедносној конференцији Бербокова дефинисала Споразум из Минска у смислу феминистичке спољне политике:
„То није само преговарачки формат или технички термин. Ради се о безбедности људи. О томе да ли породице и деца у сред наше Европе могу да одрастају безбедно и у миру“, рекла је Бербок и цитирала мајке које је срела на путу за Донбас почетком фебруара: „Тек када су жене безбедне, безбедни су и сви други.“
Безбедност у женским рукама
И коалиционим уговором нова немачка влада јасно се опредељује за феминистичку спољну политику: „Заједно са нашим партнерима желимо да ојачамо права, ресурсе и заступљеност жена и девојака широм света у духу феминистичке политике“, наводи се коалиционим уговору.
Зато влада жели да се „именује више жена на међународне руководеће позиције“.
У складу с тим, у новој влади Немачке, на свим безбедносно релевантним позицијама по први пут су жене. Министарство спољних послова, Министарство одбране и Министарство унутрашњих послова у рукама су жена. А ту су и опуномоћеница Бундесвера и председница Одбора Бундестага за одбрану.
Међутим, за феминистичку спољну политику у немачком Министарству спољних послова задужен је мушкарац: државни министар Тобијас Линднер из странке Зелених.
„То не би требало да остане само женска тема. Не ради се о томе да на та места дођу жене, већ да женска перспектива постане видљива у сукобима – и у овом случају се за то брине један мушкарац“, коментарише Бругер.
„Не ради се о томе да сада дођу жене и онда буде мање криза, то би било наивно“, каже председница Одбора за одбрану у Бундестагу Агнес-Мари Штрак Цимерман. Сукоб у Украјини не може уз помоћ жена брже да се реши, али то не мења чињеницу да „светска политика мора да раскине с чисто мушком перспективом“, наглашава та политичарка странке ФДП.
Сто година малим корацима
Термин „феминистичка спољна политика“ или „феминистички приступ“ није нов.
„Он сеже најмање до 1915. године, када се 1.200 жена окупило у Хагу, не само да би позвале на окончање Првог светског рата, већ и да би усвојиле 20 резолуција“, подсећа Кристина Лунц, оснивачица Центра за феминистичку спољну политику (ЦФФП) и ауторка књиге „Будућност спољне политике је феминистичка“.
Неколико тих захтева до данас је испуњено. Разумљиво је да ће се војни издаци у Немачкој сада повећавати, каже Кристина Лунц и истовремено позива на адекватно јачање организација за заштиту људских права.
До пре само неколико година феминистички приступ „био је исмеван као наиван“, присећа се Штрак-Цимерман. Она признаје да је и сама то чинила. У међувремену је уверена да феминистичка спољна политика значи сигурнији свет за њену децу и унуке.
Феминизам не значи „против мушкарца“
То што се Немачка дуго није довољно офанзивно залагала за спољну феминистичку политику, уједно је и генерацијско питање, сматра Штрак-Цимерман (63).
„Некада су многи мушкарци били нервозни када би чули реч феминизам, зато што је у мојој генерацији феминизам значио ‘против мушкарца'“, каже политичарка ФДП. Али код млађих људи ће се женска перспектива пробити. „Важно је разумети да се у рату не ради само о томе ко има највеће и најдуже оружје, већ шта се дешава са онима чији су мужеви у рату и који код куће покушавају живот деце да учине што нормалнијим“, каже Штрак-Цимерман.
Некада „најмоћнију жену света“, бившу канцеларку Ангелу Меркел, управо су жене критиковале да се није довољно залагала за женска права. Иако је на крају свог политичког живота канцеларка за себе рекла да је феминисткиња, то је био дуг пут, и за њу.
Међутим, на међународном плану Меркелова је била лице жена. Канцеларка је била једина жена на састанку Г20. И жене сада морају поново да се изборе за улазак у ту групу.
Извор: РТС
