Исувише дуго је трајао реални свет у којем је све постајало ирационално, у коме је цело човечанство живело у страху да ли ће болест превладати или ћемо се извући. То је јако дуг период који је утицао да позориште у доброј мери нестане, каже глумац Светозар Цветковић.
Добитник награде за најбољу споредну улогу у филму „Пуцњи у Марсеју“ на Фјужн филмском фестивалу одржаном виртуелно у Бриселу, Валенсији и Варшави, Цветковић у разговору за Спутњук каже да је 2022. годину обележио покушај глумаца да се врате у позориште.
Повратак у позориште
„Постављало се питање има ли смисла било чиме се бавити у тренутку када цело човечанство живи у страху од тога да ли ће болест превладати или ћемо се извући из свега тога. Тај јако дуг период утицао је да позориште у доброј мери нестане. Без обзира колико се публика вратила у позоришта, и код нас и у свету, нисам сигуран да се вратила у исто позориште, у исту врсту креативног размишљања како је било пре две године”, примећује Цветковић.
Признати драмски уметник запажа да се публика излечила и жели да гледа нешто уз шта би могла мало да се опусти:
„Позориште је постало жртва тог опуштања и углавном се, част изузецима, окренуло ка некој врсти мејнстрима. Чак и преко великих наслова и значајних дела светске драматургије, ушло се у нешто што се зове – ово ће свако да прихвати“.
Волимо да се допадамо
А глумац жели да се допадне публици.
„Глумац није чврсто биће да може све да издржи. Он је људско биће. Има своје врлине и слабости. Чини ми се да слабост допадања другоме јесте нешто што је у 2022. години превладало. Ми волимо да се допадамо. Дуго се нисмо допадали. Не кажем да нас треба мрзети, али мора да се успостави неки став о томе. Добро је када вас неко поздрави због нечега што сте урадили, али није добро када вас поздрави због онога што знате да можете да урадите левом руком”, истиче наш саговорник.
Цветковића очекује рад на представи “Прафауст” Јохана Волфганга Гетеа у режији Бориса Лијешевића, чија премијера је планирана за 23. јун у Београдском драмском позоришту.
“Живимо такве животе да вам све даје инспирацију да кренете да се бавите Фаустом. С једне стране, није нам досадно, а с друге човек мора да нађе оно што ће га гурати напред. У сваком случају у том тексту, који је постао тотем светске драматургије, преломна тачка, постоји много тога због чега се већ дуго бавимо мишљу да га реализујемо”, истиче глумац.
Искоренимо мржњу и зло
О плановима у 2023. каже да је за сада можда и превише што захтева од себе да се бави Гетеом.
„Можда је то место оаза у којој треба стећи објективну слику о стварности, људској судбини, на крају крајева и својој. То је једна деструкција изнутра, бол. Врло ме занима како то можемо да направимо, а да неко са тим кореспондира. Бар у 2022. години људи нису баш били вољни да кореспондирају са самокритичношћу”, наглашава Цветковић.
У нову годину „доктор Марић” из телевизијске серије „Радио Милева” улази са жељом да се људи мало више разумеју.
„Знам да не може да се искорени, али кад би бар могло да се умањи зло и нестане мржња у овом свету, у коме више не живимо издвојени, али смо болна тачка. То не зависи ни од кога другог, само од нас и партнера преко пута. Када вам партнер, био он животни или партнер на сцени, у плесу, у овом свету, покаже нетрпељивост, узвратите пруженом руком којом ћете покушати да доведете ту нетрпељивост на разуман ниво. Циљ човечанства би требало да буде искорењење мржње и зла. То је тако далеко, али ако бисмо могли само мало да смањимо, био бих задовољан”, закључује Светозар Цветковић.
Извор: Марија Јаковљевић/sputnikportal.rs
