Vasko Popa je već svojom prvom zbirkom “Kora”, kako je na skupu rekao predsednik pokrajinske vlade Igor Mirović, jasno definisao svoju poetiku i srušio do tada važeće kanone, zamenivši banalnost pesničkih poruka misaonošću i asocijativnošću, a formu iz temelja uzdrmao pesmama bez rime i znakova interpunkcije. Osam objavljenih Popinih knjiga zapravo su jedna, smatra on, sveta knjiga pesama i pesništva – majstorska biblija stiha.
Sto godina od rođenja Vaska Pope obeleženo je naučnim skupom u Matici srpskoj u Novom Sadu, ustanovi za koju je ovaj veliki pesnik moderne srpske književnosti bio vezan posebnim nitima. Nakon svoje prve pesničke knjige „Kora“ (1953), on je ovde objavio svoju drugu knjigu „Nepočin-polje“ (1956), za koju je dobio Zmajevu nagradu ove najstarije srpske književne, kulturne i naučne institucije. Bio je njen potpredsednik (1979-1983) i kao urednik uticao je na programsko opredeljenje Letpisa Matice srpske (od 1980).
„Ima tu raznih zanimljivih detalja koji svedoče o njegovom prisustvu u našoj ustanovi. Matica srpska sve to, razume se, pamti, ali ono što je najvažnije, to je veličina njegovog dela“, kazao je predsednik Matice srpske prof. dr Dragan Stanić, upućujući pozdravnu reč na naučnom skupu „Pesnički svetovi Vaska Pope“, koji je organizovan povodom 100-godišnjice rođenja pesnika.
Popa je obeležio, prema Staniću, ne samo srpsko pesništvo, nego je delovao impresivno na svetskom planu. Prihvaćen je na angloameričkom i drugim jezičkim prostorima, a poznato je da je prevođen na petnaestak jezika. Istraživan je i van naše kulture, ali za nas je najvažnije, kako je dodao, naše određenje i razumevanje svega onog što je Popa učinio u srpskoj kulturi, od mitskih i folklornih matrica do simboličkih struktura, ugrađenih u poeziju.
Inicijator naučnog skupa, akademik prof. dr Jovan Delić, koji je i potpredsednik Matice, kazao je da je sto godina od rođenja Vaska Pope prilika da se ponovo prođe kroz njegove pesničke svetove i da se razmotre barem neki aspekti poezije i poetike ovoga nesumnjivo velikog pesnika, koji je usmerio razvoj srpskog pesništva posle Drugog svetskog rata, promenio ukus književne kritike i publike, pa čak i shvatanje lirike i lirskog.
Prema rečima dr Delića, Popa je pesnik koji je menjao i pesnički i čitalački senzibilitet, i dovodio u pitanje predstave o lirici kao izrazito subjektivnom književnom rodu čiji je izraz prvo lice.
„Lirika ne mora biti subjektivna niti ispevana u prvom licu, već može biti impersonalna, čak dovoditi u sumnju čoveka kao gospodara sveta“, kazao je profesor koji je govorio i o Popinoj avangardi, ali i odnosu prema folkloru i srpskoj srednjovekovnoj tradiciji.
Svaka njegova knjiga, kako je akademik naveo na skupu, ima vanredno lep amblem, i niko od modernih pesnika nije tako znao vrednost i smisao amblema kao Vasko Popa.
„Zato je ovome koji vam se obraća bilo do bola neprihvatljivo uklanjanje trmke sa korica Letopisa Matice srpske i spuštanje crvene zvezde u račve slova M: LMS. To je morao reći pesniku u oči, rizikujući incident, odbivši zajednički ručak tada mladih saradnika Letopisa. Nikada ni jednog trenutka nije doveo u pitanje izuzetnu vrednost Popine poezije“, naveo je dr Jovan Delić.
Celodnevni naučni skup održan je u pet sesija, u koje su uključeni brojni profesori i poznavaoci književnosti, među kojima su prof. dr Ljiljana Pešikan-Ljuštanović, prof. dr Boško Suvajdžić, prof. dr Snežana Milić Milosavljević… Za zatvaranje skupa priređena je u gimnaziji „Laza Kostić“ predstava „Igre Vaska Pope“, u produkciji Centra za kulturu „Vuk Karadžić“ iz Loznice.
„Ko će, ako neće Matica, setiti se ovog važnog datuma i 100 godina rođenja našeg možda najvećeg pesnika“, izjavio je pomoćnik ministra kulture Radovan Jokić tim povodom.
Vasko Popa je već svojom prvom zbirkom “Kora”, kako je na skupu rekao predsednik pokrajinske vlade Igor Mirović, jasno definisao svoju poetiku i srušio do tada važeće kanone, zamenivši banalnost pesničkih poruka misaonošću i asocijativnošću, a formu iz temelja uzdrmao pesmama bez rime i znakova interpunkcije. Osam objavljenih Popinih knjiga zapravo su jedna, smatra on, sveta knjiga pesama i pesništva – majstorska biblija stiha.
Izvor: Politika
