Piše: Ilja Muslin
U Japanu, u kojem sve do poznog 19. veka nisu bile pravljene torbe, i danas je u upotrebi tkanina koja, ispresavijana i uvezana, obavlja funkciju torbi i ukrasnog papira, odnosno, služi za prenos raznih predmeta i uvijanje poklona.
Strane kulture su dragocene ne samo zato što same po sebi predstavljaju ostvarenje i specifični izraz ljudskog shvatanja sveta, već i stoga što nas mogu podučiti ili opomenuti da naš način života nije jedini moguć ili apsolutno nužan.
Verovatno nema, ili je bar ekstremno malo onih koji bi danas posumnjali u smisao postojanja torbi i pokušali da zamisle život bez njih. Pa, ipak, u dalekoistočnoj carevini Japanu i danas je ponekad moguće primetiti tragove drevnog načina života u kojem torbe nisu postojale – videti ljude koji predmete poput knjiga i sveski nose umotane u tkanine, a ne u torbi, sašivenoj vreći ili plastičnoj kesi.
Reč o je običaju korišćenja svilenih i pamučnih rukotvorina različitih veličina za pakovanje alata, posuđa, ukrasa, raznih rekvizita i manjih komada nameštaja; o praksi koja nije bila uzdrmana sve do početka planske, intenzivne modernizacije inspirisane zapadnom naukom i kulturom u drugoj polovini 19. veka, pošto Japanci sve do tada uopšte nisu pravili torbe – u dobroj meri zbog budističke zabrane ubijanja životinja i starog shvatanja da su profesije poput mesara ili kožara grešne, ali i prljave i zlosrećne usled stalnog dodira sa smrću.
Dragoslav Rašeta: Nova diplomatija SAD – Trampov „obrnuti Kisindžer“
Svemoćni furošiki
Šarm tih tkanina, zbog svoje prvobitne namene poznatih kao „furošiki“ („podmetači za kupatilo“), leži u šarenolikosti likovnih motiva koji ih ukrašavaju i u činjenici da korisniku prilikom pakovanja daju puno prostora za maštu i inovaciju budući da mogu da menjaju oblik – one se, za razliku od torbi koje to ne mogu i koje diktiraju šta se može poneti ne samo svojom veličinom već i oblikom, prilagođavaju predmetima koje obavijaju.
Da bismo saznali o svim načinima na koji se furošiki može koristiti, u kojim prilikama se poklanja i, nadasve, da bi odgonetnuli značenje njegovih motiva kako ne bi nekoga nehotice uvredili, uputili smo se u prodavnicu jasnog, jednostavnog naziva „Furošikija“, koja važi za jedinog ekonomskog subjekta u državi koji je posvećen isključivo trgovini tim tkaninama
„Furošikija“ je zapravo skladište, jer se prodaja gotovo u celosti obavlja preko interneta – prostorije s policama punim tkanina fizički su spojene s domom vlasnika, gospodina Tošijukija Kurate, koji nas je u sopstvenoj kući u gradiću Hitaći Omija, na oko dva sata kolima od Tokija, dočekao uredno odeven u zapadnjačko odelo, sve sa zelenom kravatom.
Po profesiji grafički dizajner, gospodin Kurata je sredinom devedesetih godina prošlog veka odlučio da se okuša u onlajn prodaji furošikija jer je prodavnica kimona kojom je upravljala njegova sada devedestrogodišnja majka zbog pada interesovanja za tradicionalnim odevnim predmetom počela da posustaje, dok, s druge strane, u tom trenutku ni u političkoj prestonici Tokiju ni u prestonici kulture Kjotu već nisu postojale specijalizovane prodavnice za drugu vrstu rukotvorine od svile – furošiki.
Dragoslav Rašeta: Nova diplomatija SAD – Trampov „obrnuti Kisindžer“
Značenje furošikija
Furošiki je, dakle, prvobitno korišćen da bi se pred kupanje zavila ili na njega odložila odeća. Danas se, osim za umotavanje poklona i pakovanje raznih predmeta, od malih tradicionalnih lanč paketa obento do dušeka, upotrebljavaju i kao stolnjaci, ali i paravani, budući da se prave u raznim veličinama. Štaviše, i sam furošiki može biti poklon.
Darivanje u japanskoj kulturi tradicionalno podrazumeva puno onog što se danas uglavnom tumači prosto kao simbolično izražavanje lepih želja, ali je u prošlosti verovatno bilo shvatano kao magijsko delovanje u svrhu sticanja bogatstva, uspeha, dobrog zdravlja i dugog života.
Ni furošiki nije izuzetak od tog pravila – većina boja i tradicionalnih motiva zastupljenih na njemu upravo postoje da bi doneli neki vid dobrobiti, ili bar izrazili želju za srećom, prosperitetom i uspehom.
Tako se, na primer, furošiki na kojem je oslikan ili izvezen zec poklanja, odnosno, koristi za pakovanje predmeta koji se daruju osobama koje slave početak rada kako bi im se poželelo napredovanje, odnosno, uspeh na pragu karijere – da naprave skok u poslu, profesiji ili životu uopšte, onako to čine simpatični dugouhi glodari.
Vilin konjic u Japanu nazivaju i „buba pobede“, jer, kažu, nikad ne leti unazad, odnosno, ne odstupa. Pošto, dakle, taj krilati insekt predstavlja simbol proboja i trijumfa, furošiki na kojem figurira često naručuju osobe koje se bave borilačkim veštinama, kao što su džudo ili kendo, da bi u njemu nosile svoju opremu.
Interesantno je i da se tkanine oslikane strelama tradicionalno poklanjaju nevestama kada polaze u muževljevu kuću. Gospodin Kurata objašnjava: „Taj čin ima duboko značenje, jer kada odapnete strelu, ona se, naravno, zabode i ostane tu gde je. Pakovanjem venčanice u furošiki s tim motivom nevesti se prenosila želja da se ne vrati kući, odnosno, da se lepo uda i ne rastavi“.
Furošiki najbolje ide uz tradicionalne japanske predmete
Danas, kada su Japanci više nego u prošlosti okrenuti stranim, zapadnjačkim zanatima, umetnostima i misaonim uzorima za očekivati je da je nešto od tradicionalnih verovanja i simbola izbledelo. Stoga ljubaznog i požrtvovanog domaćina, koji je nedeljama unapred sa svojim prijateljima i mušterijama podelio radost u vezi toga što je za njegov zanat zanimanje iskazao novinar javnog televizijskog servisa iz Srbije, pitamo da li se poslednjih decenija promenio način gledanja na furošiki.
„Preneti neko značenje putem određenog likovnog motiva je japanska tradicija, ali sa druge strane u poslednje vreme jača tendencija da se furošiki bira prosto iz estetskih razloga, zbog boje, ili stoga što je motiv simpatičan. Odnosno, on se sve više koristi kao modni detalj. Recimo, danas je više onih koji kupe furošiki sa motivom zeca stoga što im je ta životinja simpatična, nego onih koji znaju da ona simboliše skok, odnosno, napredovanje u životu.“
Te tkanine i dalje su nerazdvojni deo života u Japanu i mada opada broj firmi koje ih proizvode i u fizičkom, trodimenzionalnom svetu praktično nema trgovina koje bi svoju celu sudbinu založile samo na njih, furošiki se i dalje mogu videti u prodavnicama poklona i suvenira na železničkim stanicama i aerodromima, kao neizostavni deo domaće kulturne ponude. To sugeriše da postoje slojevi stanovništva koji i danas osećaju privrženost ili neguju određeno interesovanje za njih. Zato gostoprimljivom gospodinu Kurati, koji se i sam bavi dizajnom furošikija, postavljamo pitanje ko su njegovi najčešći kupci.
„Pošto starije gospođe nisu naviknute na internet, uglavnom su to žene u četrdesetim i pedesetim godinama“, objašnjava on i dodaje: „To su dame koje su uglavnom već podigle decu, te se okreću sebi i počinju bavljenje hobijima, kao što su ikebana ili čajna ceremonija. Njima treba nešto u šta će zaviti predmete koji su im potrebni za učenje i vežbu. U poslednje vreme vraća se interes za tradiciju i žene te starosti se sa obnovljenim interesom okreću japanskoj kulturi“.
Mada postoje i savremene verzije, koje mogu da se iskoriste za zavijanje i nošenje predmeta zapadnjačkog porekla, furošiki, naročito u tradicionalnim bojama i dezenu, se najčešće bira za pakovanje izvorno japanskih zanatlijskih proizvoda, poput kimona.
Podmornica „veliki kit“ – ubrzana gradnja moćne mornarice Japana
Različite kulture, različiti koncepti života
Osim umotani u furošiki, u predmodernom Japanu hrana i predmeti su nošeni i u korpama od bambusa, lakiranim drvenim kutijama s fijokama i malim, prenosnim vitrinama.
Furošiki svakako nije praktičan i jednostavan koliko torba, koju svako može da koristi bez ikakvog predznanja ili posebnog truda.
No, taj svestrani komad tkanine, baš zbog toga što pri pakovanju predmeta različitih oblika i veličina zahteva strpljenje, spretnost i dovitljivost, može se reći, povisuje sposobnost korisnika da se snalazi i rešava konkretne probleme. Zapravo, u veštim rukama furošiki čak može da se ispresavija oko par predmeta pravilnog oblika, kao što su knjige, tako da dobije izgled torbe sa ručkom i dve pregrade.
No, bilo da se koristi kao sredstvo za nošenje predmeta, za ukrasno pakovanje ili kao stolnjak ili paravan, furošiki podseća na to da ono što se u jednoj kulturi čini najnormalnijim i sveprisutnim to nije u drugoj, te da um uvek treba držati otvorenim za najrazličitije izume i alternativne pristupe zadacima koje postavlja svakodnevni život.
Izvor: RTS
