U Kiruni na severu Švedske otkriveno je najveće do sada poznato nalazište retkih metala u Evropi. Međutim, dok blago iz utrobe Zemlje ne bude na tržištu, proći će bar još 10-15 godina. Komisija EU danas i sutra (12. i 13. januara) sastaje se u Kiruni. To je prvi sastanak u okviru švedskog predsedavanja Savetom EU. I baš iz tog rudarskog gradića na krajnjem severu Evrope stigla je danas dobra vest. Ovo je dobra vest, ne samo za LKAB, region i švedski narod, već i za Evropu i klimu, piše u saopštenju LKAB.
Državna švedska rudarska kompanija LKAB otkrila je značajno nalazište retkih metala na severu zemlje – prema sopstvenim izjavama, najveće do sada poznato nalazište u Evropi. Prema ovoj kompaniji, u blizini Kirune se nalazi više od milion tona oksida retkih metala. LKAB tamo upravlja rudnikom gvožđa koji postoji već 130 godina i gde se kopa 80 odsto te rude u Evropi.
Ovo nalazište bi moglo da postane važan element za proizvodnju važnih sirovina koje su apsolutno ključne za zelenu tranziciju, rekao je izvršni direktor LKAB Jan Mostrom. Retki metali su neophodni za brojne ključne tehnologije i koriste se u električnim vozilima, vetroturbinama, mobilnim telefonima i kompjuterskim čipovima. Nalaze se na vrhu liste kritičnih resursa i uključuju metale kao što su neodimijum, disprozijum i prazeodimijum. Zbog energetske tranzicije i povećanja elektromobilnosti, potražnja se povećava. Prema nemačkom institutu za ekonomska istraživanja, Nemačka i EU zavise od više od 90 odsto isporuka retkih zemalja iz Kine. U toj zemlji se nalaze najveća svetska poznata nalazišta, međutim, Kina ograničava izvoz, što veoma ljuti Zapad i stvara probleme.
Do eksploatacija će proći još mnogo godina
Teško je uporediti nalazišta u Kini i ovo nalazište tek otkriveno u Švedskoj, rekao je šef LKAB-a Mostrom. Razlog je taj što je veličina kineskih napoznata. Jasno je, međutim, da je nalazište u Švedskoj takođe veliko u međunarodnom poređenju.
Međutim, prema LKAB-u, put do moguće eksploatacije metala će biti dug. Prvi korak je podnošenje zahteva za dozvolu. Planirano je da se to uradi kasnije ove godine.
Imajuči u vidu druge procese izdavanja dozvola u industriji, verovatno će proći najmanje deset do 15 godina pre nego što se zaista počne eksploatacijom i sirovine budu mogle da se plasiraju na tržište.
Izvor: DW
