Пише: Б.Б.
Шведска влада планира да у учионице врати књиге, папир и оловке како би зауставила пад нивоа писмености. Међутим, враћање аналогних алата у школе изазвало је критике технолошких компанија, педагога и информатичара, који тврде да би то могло да утиче на изгледе ученика за запошљавање, па чак и наштетити економији нордијске земље.
Шведска има репутацију једног од технолошки најразвијенијих друштава у Европи, захваљујући високом нивоу дигиталних вјештина и просперитетној технолошкој стартап сцени.
Лаптопови су постали уобичајени у шведским учионицама крајем 2000-их и почетком 2010-их. До 2015. године, према званичним подацима, око 80 одсто ученика у државним средњим школама имало је индивидуални приступ дигиталном уређају.
Обавезна употреба таблета у предшколским установама укључена је у наставни план и програм 2019. године, као дио мисије претходне владе коју су предводили социјалдемократе да припреми чак и најмлађу дјецу за све дигиталнији радни и приватни живот.
Заокрет нове власти – „од екрана до фасцикле“
Али тренутна десничарска коалиција, која је дошла на власт 2022. године, усмјерава наставу у другом правцу.
„Заправо покушавамо да се ријешимо екрана колико год је то могуће“, наводи Јоар Форсел, портпарол за образовање Либералне странке чији је лидер министар просвјете Шведске.
„Са вишим узрастом у школи, можда ћете их користити мало више, али са нижим узрастом, или у школи, мислим да уопште не би требало да користимо екране.“
Тврди се да часови без екрана стварају боље услове за дјецу да се концентришу и развију своје вјештине писања и читања.
Нове мјере: без таблета и мобилних телефона
Од 2025. године, предшколске установе више нису обавезне да користе дигиталне алате, а таблети се не дају дјеци млађој од двије године.
Касније ове године ступа на снагу забрана мобилних телефона у школама – чак и у образовне сврхе.
Школама је већ додијељено више од 2,1 милијарде круна (200 милиона долара) у виду грантова за улагање у уџбенике и водиче за наставнике. Нови наставни план и програм, осмишљен да спроведе учење засновано на уџбеницима, требало би да буде објављен 2028. године.
„Читање правих књига и писање на правом папиру, и бројање са правим бројевима на правом папиру, много је боље ако желите да дјеца стекну знање које им је потребно“, тврди Форсел.
Истраживања упозоравају на утицај екрана
Промјена у приступу услиједила је након консултација 2023. године у којима су учествовали академски истраживачи, наставне организације, јавне агенције и општине.
„Повећана је свијест о поремећајима које технологија изазива у учионицама“, каже др Сисела Натли, неуролог, сарадница Каролинског института у Стокхолму.
Натли каже да ученици губе концентрацију гледајући шта друга дјеца раде на уређајима. Такође указује на све већи број међународних истраживања која показују да читање на дигиталним уређајима отежава обраду информација и да интензивно коришћење екрана може утицати на развој мозга млађих ученика.
Гимназија ,,Свети Сава” из Подгорице обиљежила школску славу Светосавком академијом
Пад резултата на ПИСА тестирањима
Влада се нада да ће повратак традиционалнијим методама наставе помоћи у побољшању позиције Шведске на ПИСА ранг листи. Некада међу најбољима, Шведска је нагло опала 2012. године, а након кратког опоравка поново биљежи пад у математици и читању 2022. године.
Иако је и даље мало изнад просјека за земље ОЕЦД-а, резултати у писмености су слабији него у Великој Британији, САД, Данској и Финској. Скоро четвртина ученика не достиже основни ниво разумијевања прочитаног.
Извјештај ОЕЦД-а указује да ученици имају користи од дигиталних алата, али и да је у учионицама присутно много ометања. Велика употреба уређаја на часовима математике повезана је са слабијим резултатима.
Андреас Шлајхер упозорава да је у Шведској технологија уведена без јасних педагошких циљева.
Привреда страхује од мањка дигиталних вјештина
Владина стратегија изазвала је жестоке дебате у пословној заједници.
Извјештај индустрије образовне технологије упозорава да би ученици могли бити недовољно припремљени за тржиште рада.
„Свима су потребне основне дигиталне вјештине“, каже Јани Јепесен, наводећи процјену ЕУ да ће 90 одсто послова то захтијевати. Упозорава и на могући одлив технолошких компанија ако не буде довољно ИТ кадра.
Питање је и како укључити вјештачку интелигенцију у наставу.
Док влада планира наставу у средњим школама, критичари сматрају да би са тим требало почети раније.
Професорка Линеа Стенлиден упозорава да би у супротном дјеца из имућнијих породица могла стећи предност и продубити „дигитални јаз“.
Форсел одбацује те критике и истиче да дјеца прво морају савладати основне вјештине. „Људима можете дати могућности које им неједнакост одузима само тако што ћете им пружити одговарајуће образовање.“
С друге стране, Јепесен оцјењује да је ријеч о „популистичком“ приступу и упозорава да се занемарују други проблеми, попут неравномјерне расподеле ресурса и наставног кадра, на шта указује и извјештај Шведске агенције за образовање.
Извор: РТЦГ
