Приредила: Ирена Стевић
Пут до пресуде ратним челницима ОВК говори и о једном од највећих проблема који од краја рата прати истраге злочина за које су се сумњичили припадници ОВК – сведоцима који су ћутали, одустајали, били застрашивани, умирали под неразјашњеним околностима, а неки од људи који су могли да говоре – убијени су.
Постоје спорења око тога када је ОВК успоставила командну структуру, па тиме и од када је постојала командна одговорност. Према подацима из различитих оптужница, може се закључити да ОВК има главну команду коју чине војно и политичко крило. На челу политичког крила између осталих је Хашим Тачи, на чело војног крила са ескалацијом сукоба долази Агим Чеку, који је ратно искуство већ стекао борећи се против ЈНА у Хрватској, а међу најпознатијим вођама једне од зона ОВК био је и Рамуш Харадинај. ОВК има своју обавештајну службу косовски ШИК на чијем је челу Кадри Весељи.
Формирањем структуре ОВК потискују се снаге које је предводио далеко умеренији Ибрахим Ругова. Са ескалацијом сукоба између ОВК и Војске Савезне Републике Југославије припадници ФАРК-а или прелазе у ОВК или сами постају њихове жртве.
Они који су преживели постају опасни сведоци. Свака од зона ОВК има логоре у којима су се дешавала сурова мучења заробљеника. Срба, других неалбанаца и Албанаца које је ОВК проглашавала нелојалним. Међу њима и припадници Руговине партије ЛДК и војног крила ФАРК.
Рад на серијалу Инсајдера о сведоцима у поступцима против челника ОВК траје од почетка истраге. Један од саговорника је, између осталих, и Албанац припадник политичке опције Ибрахима Ругове. Био је заточеник ОВК логора прво у селу Цаха у Албанији, а потом је пребачен на неку планину.
“Понекад је у кампу било горе по нас, него по Србе. Био сам два месеца затворен у селу Кахан тамо су били сарадници председника Ругове. Са сарадницима Ругове обрачунавали су се као са Србима. Уколико сте осетљиви, плакаћете…Затворили су нас тамо и тукли су нас, тукли су нас да би изашли из ЛДК, у супротном, рекли су да ће нас све убити. Третирали су нас исто као Србе. Било је доста жртава”, испричао је за Инсајдер један од припадника Руговине струје који је преживео логор ОВК.
Управо су злочини над људима за које се сматрало да се противе ОВК били део процеса у којем је данас пресуђено Хашиму Тачију и осталим некадашњих лидерима ОВК.
Данас осуђени Хашим Тачи и Кадриј Весељи, најистакнутији припадници ОВК после рата постају део политичког врха Косова, али људи који се са политиком и методама ОВК нису слагали – нису нестали. Неки од њих знали су шта се догађало у логорима и затворима ОВК. И могли су да сведоче.
Доласком међународних снага у јуну 1999. рат је завршен. Почињу прве истраге злочина. То је означило нови талас обрачуна међу косовским Албанцима.
Људи повезани са Руговиним ЛДК, некадашњи припадници ФАРК-а, политички противници и људи који су могли да знају шта се догађало током рата – постају потенцијални сведоци. Многи су, међутим, убијени. Комплетан списак никада није откривен. Њихова имена годинама је прикупљао саговорник Инсајдера који је преживео логор ОВК-а.
“Хаки Имери, професор Имери није убијен као обичан човек, већ због тога што је био сарадник председника Ругове. Директор школе Џафер Бајрами, није убијен зато што је био директор, него из политичких разлога. Шабан Манај, адвокат, убијен је јер је сарађивао са председником Ругова. Смајиљ Хардари убијен је као човек ЛДК, био је војник ОВК. Енвер Малоку убијен је као политичар. Џемаљ Мустафа, убијен је из политичких разлога, јер је био члан ЛДК. Бесим Дајаку и Беким Кастрати, један је убијен јер је био обезбеђење председника Ругове, а други је убијен јер је био новинар „Бота сот“. То су све била политичка убиства”, рекао је он.
За сва ова убиства нису судски утврђени ни починиоци ни мотиви. Али низ неразјашњених убистава људи из Руговиног политичког круга и оних који су могли да поседују информације о злочинима створило је атмосферу у којој је сведочење против некадашњих припадника ОВК могло да значи и лични ризик.
Хашки случајеви Тачи и Шаиновић: Компаративна анализа изречених казни
“Полицијски службеници су убијени јер су радили на расветљењу убиства. Када су расветлили убиство, били су убијени. Никада није откривено зашто је убијен Тахир Земен, био је убијен са својим сином и рођаком. Убијен је и Арбен Сејдију, јер је радио на истрази убиства”, наставља.
Проблем са сведоцима пратио је годинама различите истраге и суђења припадницима ОВК пред Хашким трибуналом. Чак је у ослобађајућој пресуди Харадинају и још двојици команданата ОВК наведено да се сведоци нису осећали безбедно и да је ситуација на Косову неповољна за сведоке.
“Не могу се плашити цео живот…Понудили су ми заштиту, рекао сам да ми треба само пиштољ и да ћу заштити самог себе. Понудили су ми да напустим Косово, али не могу то учинити, ко сам онда ја, ако то урадим? Да, живим наоружан, али сам навикао да људи умиру, тако ће остати до краја живота“, рекао је саговорник Инсајдера.
Тадашњи српски тужилац за ратне злочине Владимир Вукчевић 2011. године изнео је податак да је, према анализи тог тужилаштва, око 40 сведока у поступцима против припадника ОВК било застрашено или убијено.
Извор: Инсајдер
