Пише: наш стални дописник са Дивљег запада Милија Тодоровић (у улози Гарија Купера)
Какав празник за демократске и грађанске очи! Петнаест изборних листа, међу којима је тешко истаћи неког фаворита на каквог смо навикли у свим досадашњим надметањима за парламент. У односу на претходне изборе ”за и против” ДПС, ови нам дођу попут неке бајке или идиличног краја напетог хорора. Знате оно кад су сви на крају живи и здрави, са понеком огреботином, а главни негативац негдје распршен у свемиру?
Ови избори су толико релаксирајући да са бројем учесника испуњавају призор чувеног народног израза ”све у шеснаест”, који хоће да каже да је потпун ужитак, доживљај или подухват о ком се ради. Овдје додуше има једна димензија мање. Учесника у изборној трци неће бити шеснаест него петнаест. Нијесам анализирао ни бројао, али не памтим оволики број такмаца и оволику њихову изједначеност.
Вјерујем да сви они знају да пред собом имају једну еманциповану и пробирљиву политичку публику која је осјетљива на глуму и пренемагање, и којој не можете тако лако продавати своја пљачкашка и забушантска м..а, за националистичке и родољубиве бубреге. Овдје је ријеч о публици која воли ново, ефикасно и досљедно. Јесте, наизглед, парадоксално да се ради о публици коју чини народ одан традицији и историји, а да тај исти народ воли ”младе и успјешне”. Али ту и јесте та ”квака” истанчаности слуха овдашњег гласача. Он зналачки раздаваја културу и духовност на једној, од политике као учинковитог заната на другој страни. Зато са њим нема зафрканције.
До читања у новом дану, Тачно у подне. Збогом
