Prevod s engleskog Nada Donati; Štrik, Beograd 2025.
Knjiga O ženama zbirka je eseja i intervjua Suzan Sontag iz prve polovine sedamdesetih godina prošlog veka. Tekstove je priredio njen sin Dejvid Rif, hronološki ih je poređao i time uputio u rane radove ove američke teoretičarke i spisateljice. Eseji o rodu, društvenim ulogama i ograničenjima, ali i o istoriji, estetici i smrti, o temama, dakle, koje će Suzan Sontag opsedati čitavog života, pokazuju nam na koji su se način formirali stavovi jedne od, nesumnjivo, najuticajnijih intelektualki dvadesetog veka. U ovim zapisima neupitne lucidnosti prepoznajemo njen intelektualni žar, ali i njeno nepokolebljivo odbijanje da se svrstava pod bilo koju zastavu, računajući i feminističku.
Sontag se, dakle, bavi različitim temama: od nepravednih “dvostrukih aršina starenja”, po kojima muškarcima godine donose ugled, a ženama, navodno, samo gubitak vrednosti, preko analize diktata lepote (“lepota je ženski posao u ovom društvu i, istovremeno, pozornica njihovog porobljavanja”), sve do oštre kritike trajne privlačnosti fašističke estetike u eseju “Fascinantni fašizam”. Njeno pisanje je britko, često polemično i nikada ne pribegava lakim rešenjima. Ona razotkriva društvene, kulturne i političke obrasce koji oblikuju iskustvo žene, kako u javnoj sferi tako i u privatnom životu. Posebnu težinu imaju tekstovi nastali u dijalogu i neslaganju sa drugom velikom figurom američkog feminizma, pesnikinjom i esejistkinjom, Adrijen Rič. Dok je Ričova zastupala militantniji, jasno ideološki obojen feminizam, Sontagova je odbijala svako svrstavanje i prihvatanje etiketa. “Naravno da sam feministkinja”, govorila je, “ali nikada ne bih za sebe rekla da sam oslobođena žena.” Njen feminizam se sastojao u stalnom preispitivanju, a ne u prihvatanju slogana. Sontag nas suočava s činjenicom da i najprivlačnije parole mogu postati nova ograničenja, a da se oslobađanje žena ne može odvojiti od šire borbe protiv stereotipa, ideologije i lažnih normi. Njena rešenja možda nisu uvek jasna ili konačna, ali upravo u toj nepopustljivoj složenosti leži snaga njenih stavova. Drugim rečima, zbirka O ženama nije laka ni utešna knjiga.
Za današnjeg čitaoca ova zbirka je dragoceno svedočanstvo ne samo o jednom vremenu i raspravama koje su to vreme oblikovale ili mu se priklanjale, već i o ličnosti koja je odbijala da bude zarobljena u tuđim definicijama. U ranim esejima Suzan Sontag se predstavlja u svojoj najkritičnijoj ali i najranjivijoj formi, kao intelektualka koja je istovremeno bila deo ženskog iskustva, ali mu se i kritički opirala, istrajno odbijajući da se ukalupi u zadate obrasce. Danas, u eri društvenih mreža i digitalne samoprezentacije, njene misli zvuče gotovo proročki. Ako je u sedamdesetim godinama “jedini standard lepote bila mladost”, u vremenu Instagrama taj standard dodatno je zaoštren algoritmima, filterima i pritiscima neprekidnog poređenja. Upravo zato insistiranje Suzan Sontag na složenosti i otporu stereotipima, kao i na oslobađanju imaginacije, ostaje podjednako relevantno, možda i nužnije nego ikada pre.
Izvor: Vreme
