Пише: Момчило Б. Ђорђевић
Деца рођена у доба интернета прва су генерација са нижим коефицијентом интелигенције од својих родитеља, тврди неуронаучник Мишел Демурже.
Откад су се наши далеки преци и шимпанзе раздвојили из заједничког породичног стабла пре шест или седам милиона година, и потом отишли свако на своју страну еволуције, почиње историја људског рода и развој наше интелигенције. Нобеловац (1974) Кристијан де Див (белгијски биохемичар и цитолог рођен у Лондону) истиче да је еволуциона трансформација мозга направила разлику између мајмуна и човека, јер се популација oд 250 милиона неуронa међусобно повезаних у примитивном мозгу наших далеких предака попела на милион милијарди у мозгу данашњих људи.
Биологија и организација мозга престале су да се мењају пре 60. 000 година, али се интелигенција и даље развијала због културе и свести људи. Архаични људи дуго су у историји и књижевности приказивани као примитивна бића са веома ограниченом интелигенцијом.
Засад не постоје докази који би то поткрепили, осим „културног еволуционизма”, односно идеологије (углавном западне) која тврди да што се даље враћамо у прошлост, слика човечанства постаје све гора. Међутим, ствари не стоје тако, јер човечанство поред проблема којих има много, стално напредује, а не назадује.
Антика је дала недостижно паметне људе
Виљем Келвин, неурофизиолог, професор емеритус на Универзитету Вашингтон, пише у француском часопису Comprendre les Sciences, Editions 2026. да је интелигенција људи углавном настала усавршавањем одређених церебралних функција, попут језика. Без синтаксе, то јест, без урођене и потом вербализоване прецизне организације идеја били бисмо тек мало паметнији од шимпанзе. Професор Џерард Крабтри, биохемичар са Стенфорда, брани необичну идеју да је човек, како време пролази, све мање и мање интелигентан и да је памет људи била на врхунцу у раздобљу 6.000 до 2.000 година, а да је потом постепено, али стално падала, поготово појавом агрикултуре и урбанизације.
Атињанин рођен неколико миленијума уназад бриљирао би у било којем савременом друштву. Професор Крабтри објашњава да је у временском распону од 3.000 година (120 генерација) сваки човек претрпео најмање две мутације које су оштетиле његове когнитивне и емотивне способности. Уз то, нема више селективног притиска на интелигенцију у смислу преживљавања. Мозак људи пре 30.000 година био је, судећи по запреминама њихових фосилизованих лобања, 15 до 30 одсто већи од мозга модерних људи.
„Наравно, веома је тешко упоређивати когнитивне способности модерних људи са способностима њихових предака који су живели пре више хиљада година. Анализа фосилизованих лобања не даје поуздане одговоре на то питање”, објашњава палеоантрополог Антоан Балзо из Националног музеја природне историје у Паризу, „јер се њихове анатомске разлике не могу повезати са подацима о можданим функцијама”. Међутим, маја 2013. године, једна међународна студија објављена у ревији Интелигенција утврдила је да су наши, не тако далеки, преци имали виши коефицијент интелигенције (IQ) од данашњих људи. Научници-истраживачи упоредили су податке с краја 19. века са данашњим: у Европи су људи тог времена имали IQ за 14 поена виши од данашњег, што значи да се сваке године смањивао за један поен.
Један од знакова пада интелигенције је и повећање времена реаговања на стимулус: 183 милисекунде 1889. године, према 250 мс. 2004. године (време реаговања у психологији показује брзину индивидуалне реакције на стимулус, што је у ствари брзина неуролошке и когнитивне обраде стимулуса). Тестови реаговања на стимулус користе се за проучавање старења мозга, умора и мисаоних функција. Узроци пада IQ нису још увек сасвим јасни. На крају 19. века, Енглеска је имала више генијалних научникa захваљујући којима је процветала индустрија.
Након тога је наступио пад и Енглеска више није предњачила у развоју Европе. Једна студија из 2011. године показала је да се у животу за све послове, осим за оне најпростије и најгрубље, траже прво интелигентне особе. Поред тога, интелигентнији људи су привлачнији од неинтелигентних: IQ првих обично je 13.6 поена виши него код других. Ово важи за оба пола, јер се образовани људи и жене сличних квалитета привлаче и рађају паметну децу. На несрећу, много је мање добро образованих и даровитих од свих осталих.
Вјештачка интелигенција: користан алат а не замјена за човјека
Јасно је, без сумње, да смо врста коју је еволуција фаворизовала тако што јој је дала мозак и интелигенцију какву ниједно друго биће нема, нити ће је имати. Тридесетих година 20. века веровало се да ће интелигенција неизбежно опадати.
То је проистекло из мање-више поткрепљеног запажања да ће породице са нижом интелигенцијом, које су по природи ствари на дну друштвене хијерархије, имати више деце. Другим речима, мање интелигентни ће се више репродуковати. Тада се погрешно веровало да се интелигенција у потпуности генетски преноси на потомство и да би бројна деца мање интелигентних људи заузврат била мање интелигентна, што неизбежно доводи до пада нивоа интелигенције кроз генерације.
Из ове натегнуте хипотезе проистекла су еугеничка искушења пре Другог светског рата, јер је била у оптицају суманута идеја о ограничавању репродукције појединаца на дну друштвене хијерархије.
Током већег дела 20. века просечан IQ растао је за око три бода по деценији, што се назива Флиновим ефектом. Али у његовој последњој деценији показао се преокрет. Пад се почео примећивати средином 90-их прошлог века и почетком 2000-их, нарочито у земљама попут Норвешке, Данске и Велике Британије. Нека истраживања говоре да интелигенција, односно IQ млађих генерација опада за око два бода сваких десет година. Највећи утицај ових падова испољава се на способностима говора, концентрације, памћења и опште културе, које су четири стуба интелигенције. У 21. веку забележен је тренд опадања IQ у већини развијених земаља.
Могући узроци новог пада IQ
Предуго време испред екрана и промена начина на који примамо информације коришћењем дигиталне технологије негативно утичу на когнитивни развој деце која ће своје навике пренети на сопствену децу. Мање читања књига и мање времена проведеног у интелектуално стимулативним активностима ван дигиталног света утичу на когнитивни развој. Неки стручњаци ипак напомињу да овај пад можда не значи да постајемо „глупљи” у апсолутном смислу, већ да нам се интелигенција специјализује за нове захтеве модерног доба, који традиционални тестови (IQ) не мере увек прецизно.
Тестирање деце рођене у доба интернета показало је да су прва генерација са нижим коефицијентом интелигенције од својих родитеља. Француски неуронаучник Мишел Демурже каже да нема оправдања за оно што чинимо нашој деци. Он сматра да дигитални уређаји негативно утичу на развој мозга деце и да им угрожавају будућност.
То је контроверзна тврдња, коју је изнео у најновијој књизи провокативног наслова L’usine des crétins digitaux (Фабрика дигиталних кретена). Избор речи је можда суров, али Демурже каже да његове ставове поткрепљују проверљиви подаци. Књига је покренула велику расправу око одгајања и васпитавања деце на европској обали Атлантика, у Скандинавији, али и широм Европе, јер је њен аутор стекао велики углед као директор истраживања у француском Националном институту за здравље, а поред тога радио је на неким од најјачих светских универзитета као што су МИТ и Калифорнијски универзитет у САД.
Демурже и његова књига уживају популарност и изван академског света; бестселер је преведен на италијански и шпански. Један од најупечатљивијих аргумената из књиге је да „дигитални домороци”, тј. деца рођена у времену апсолутне доминације интернета имају нижи коефицијент интелигенције од својих родитеља. Разлог је сувише времена проведеног пред екранима (пет до шест сати) које утиче на развој мозга. Уосталом, Стив Џобс, творац „Епла”, забрањивао је својој деци коришћење свега што има екран.
Извор: Политика Онлајн
