„Судбина народа је у судбини језика, који је његова домовина… Језик је печат и наше име. Писмо је смисао да смо били и јесмо још Срби“, рекао је књижевник Слободан Чуровић синоћ на скупу одржаном у Манастиру Светог Симеона Мироточивог.
Он је истакао својеврсну инфериорност српских крунских културних и научних институција – Српске академије наука и уметности и Матице српске, а спрам израде речника српског књижевног и народног језика, као и о питању правописа.
Јер, како је рекао, још нису ослобођене идеолошке матрице успостављене након 1945. године.
Посебан део излагања посветио је ћирилици, као писму које нас везује са нашим културним, духовим и историјским наслеђем. Навео је и да потреба да пројекат „црногорски“ језик опстаје уз помоћ државног апарата, говори о томе да је реч о производу насталом политичком манипулацијом.
„Тамо где политика умеша прсте страда најчешће истина“, рекао је књижевник Слободан Милић и додао да се тако десило да се „политика изборила да српски буде и хрватски“.
Подсетио је и на дешавања протеклих деценија, која су даље уситнила српски језик, а до којих су, како је рекао, довели квазиинтелектуалци који немају ни осећаја, ни знања потребних за стандардизацију језика.
Он је закључио да је суштина у језичкој садржини, а не у преименовању језика.
Извор: Вечерње Новости
