„Sudbina naroda je u sudbini jezika, koji je njegova domovina… Jezik je pečat i naše ime. Pismo je smisao da smo bili i jesmo još Srbi“, rekao je književnik Slobodan Čurović sinoć na skupu održanom u Manastiru Svetog Simeona Mirotočivog.
On je istakao svojevrsnu inferiornost srpskih krunskih kulturnih i naučnih institucija – Srpske akademije nauka i umetnosti i Matice srpske, a spram izrade rečnika srpskog književnog i narodnog jezika, kao i o pitanju pravopisa.
Jer, kako je rekao, još nisu oslobođene ideološke matrice uspostavljene nakon 1945. godine.
Poseban deo izlaganja posvetio je ćirilici, kao pismu koje nas vezuje sa našim kulturnim, duhovim i istorijskim nasleđem. Naveo je i da potreba da projekat „crnogorski“ jezik opstaje uz pomoć državnog aparata, govori o tome da je reč o proizvodu nastalom političkom manipulacijom.
„Tamo gde politika umeša prste strada najčešće istina“, rekao je književnik Slobodan Milić i dodao da se tako desilo da se „politika izborila da srpski bude i hrvatski“.
Podsetio je i na dešavanja proteklih decenija, koja su dalje usitnila srpski jezik, a do kojih su, kako je rekao, doveli kvaziintelektualci koji nemaju ni osećaja, ni znanja potrebnih za standardizaciju jezika.
On je zaključio da je suština u jezičkoj sadržini, a ne u preimenovanju jezika.
Izvor: Večernje Novosti
