Док је пажња међународне јавности последњих месеци била усмерена на рат на Блиском истоку и последице сукоба између Ирана, Израела и Сједињених Америчких Држава, у Турској се одвија процес који би могао дугорочно да промени политичку мапу региона. Председник Турске Реџеп Тајип Ердоган додатно је учврстио своју позицију у земљи, појачао притисак на опозицију и истовремено ојачао међународни положај Анкаре.
Последњи догађаји показали су колико су политичке тензије у земљи порасле. Турске безбедносне снаге упале су у седиште највеће опозиционе странке, Републиканске народне партије (ЦХП), након сукоба са присталицама које су покушале да блокирају улаз у зграду. Полиција је употребила сузавац како би растерала окупљене демонстранте, док се председник странке Озгур Озел налазио унутар објекта протестујући против судске одлуке којом је смењен са функције.
За многе аналитичаре, актуелна међународна ситуација ствара идеалне услове за даље јачање Ердоганове власти. Геополитички поремећаји, ратови и промена безбедносне архитектуре у Европи и на Блиском истоку значајно су повећали значај Турске као регионалне силе. Турска тако данас истовремено користи своју позицију чланице НАТО-а, регионалне силе и важног економског партнера бројних држава како би проширила политички утицај далеко ван својих граница. Како пише британски Телеграф, стручњакиња за Турску из вашингтонског Института за Блиски исток Гонул Тол сматра да актуелни развој догађаја директно иде у корист турском председнику.
„Ово је савршено међународно окружење за Ердогана да спроводи све што жели на домаћем плану. Геополитички потреси омогућавају му и охрабрују га да уради шта год пожели са оним малим демократским простором који је још остао у земљи“, оценила је Тол. Према њеним речима, слабљење америчког утицаја и безбедносне промене које су уследиле након рата у Украјини додатно су повећале важност Анкаре. „То Ердогану ствара веома повољне околности у којима европске државе, савезници из НАТО-а, регионални суседи, па чак и афричке земље осећају да немају другог избора осим да сарађују са њим“, навела је Тол.
Ердоган, који је на власти готово 25 година, последњих година суочава се са озбиљним економским изазовима. Инфлација се од избора 2023. године креће око 50 одсто годишње, док животни стандард великог дела становништва трпи снажан притисак. Истовремено, власт наставља да учвршћује контролу над политичком сценом. Највећи ударац опозицији уследио је након хапшења градоначелника Истанбула Екрема Имамоглуа, који се сматра најјачим Ердогановим политичким противником и потенцијалним кандидатом за председника државе. Против Имамоглуа подигнута је оптужница на више од 4.000 страница, а према наводима тужилаштва прети му казна која би могла да премаши 2.000 година затвора. Опозиција тврди да је реч о политички мотивисаном процесу чији је циљ елиминација најопаснијег ривала актуелном председнику.
Аналитичар Јусуф Џан сматра да власт прибегава све репресивнијим методама управо због слабљења подршке међу бирачима. „Ердоганова влада зна да више нема ниво подршке какав је имала пре десет или петнаест година. Зато посеже за репресивним и ауторитарним методама како би практично уништила ЦХП. Да је Ердоган и даље могао да побеђује захваљујући економским резултатима или истински демократским и законитим политикама, тешко да би прибегавао тако драстичним мерама којима сведочимо последњих година“, рекао је Џан.
Паралелно са унутрашњим политичким обрачунима, Анкара наставља да шири свој међународни утицај кроз одбрамбену индустрију. Турска је данас један од највећих извозника војне опреме у свету, док су њени дронови и системи противваздушне одбране постали тражена роба од Европе до Азије. Недавни уговори са Ираком, Индонезијом и Португалијом додатно су учврстили позицију Турске као важног безбедносног партнера многим државама. „Турска војна опрема доказала се у стварним ратним условима, што Ердогану омогућава да партнерима поручи: ‘Можете рачунати на мене’“, истакла је Тол. Према њеним речима, таква порука снажно одјекује широм Блиског истока.
Владимир Матевски: Ердоганов „курдски рулет“ – Герилци после 40 година одлажу оружје
„Зато Ердоган склапа одбрамбене споразуме на све стране“, навела је она. Нови уговори не доносе само политички утицај већ и значајне финансијске користи. „Осим тога, доносе финансијска средства, што је посебно важно имајући у виду стање турске економије“, оценила је Тол. Истовремено, Ердоган настоји да Турску позиционира као једно од кључних енергетских и транспортних чворишта између Европе, Азије и Блиског истока. У комбинацији са растућом војном моћи, стратешким положајем и променама у глобалном поретку, Анкара данас располаже утицајем какав није имала деценијама. Док свет прати последице рата у Ирану и преобликовање безбедносне архитектуре Блиског истока, све је више аналитичара који сматрају да би један од највећих политичких добитника нових геополитичких околности могао да буде управо Ердоган, лидер који већ четврт века успева да кризе претвара у прилике за јачање сопствене моћи и положаја Турске на међународној сцени.
Извор: НИН
