Пише: Милован Урван
Ну, још нијесам начисто шта да мислим о студентским протестима у Србији. Та, немати дилеме у једном, то је право освјежење, правцати енергетски напон да се, напокон, сруши систем вриједности чија је мјерна јединица корупција. Не само привредна и политичка већма и духовна. Виђу, како се србијански политички естаблишмент својски труди да сочини аналогију, те студентарију означи као чеда обојене револуције. Томе доприносе и Марићеви интелектуалци и умни хедонисти, онако, пишајући и пишући као киша око Крагујевца. Неће они, бар неки од њих да, како то чини онај Ћирјаковић, да кажу јасно и гласно, ну ‘нако изокола, посматрајући ствари из свјетске аналогије.
Дочим, како је посриједи једна гранична ситуација, та љубитељи хронотопа морали би знати да су студенти означили крај старог поретка и старог краља.
Дочим, као зналци хисторијских прилика морали би знати да ће након скоре детронизације краља усљедити дани анархије.
Дочим, упркос свему, студенти су нужна реакција на похабаност старог поретка. Не традиције, повијести, како мисле Марићеви интелектуалци, већ су дотрајали старински шрафови из комунистичких доктрина. Успијевао је тоталитарни сустав да се одржава, ево скоро сто година, разним медикаментима и метаморфозама, мијењањем имена и боја, али испод сваке идеологије одвија се и један физиолошки процеси који дотраје, понекад живи на апаратима, на донаторима инфузије из планетарних робних и колонијалних залиха. Е, видиш рођени, то је мени најинтересантније, то што властодршци оптужују студенте да су чеда свјетских филијала, та оптужују их за гријех који су сами већ починили. Дакле, чак и да је то истина, онда неморалност естаблишмента мора да уздрма сваки живац у инсану.
Према томе, када се до краја обурда овај систем вриједности то ће бити зато што је препознат као морално ништаван. Та, слушао сам и тужакање оног министра који је поднио оставку, али све тврдећи да се не осјећа морално одговорним. Како то може бити!? Тако што је морао да изврши наређење. Та, то је проблем који је још Кант решавао. Кужите, храна се једе зато што је здрава, а не зато што је слатка, слана или горка. Одговорност, дакле, није ствар вукуса, већма разума.
Та није разумно бити неморалан!
Та, да ли је тај човјек и његови истомишљеници некада видио како тренер након пораза његовог тима, који је остави и срце и мишиће на терену, поднесе оставку. Чујеш, поднесе оставку чак и онда када су играчи учинили све што су могли учињети. Дакле, причам о тренеру који умије да каже: „Проблем је у мени, а не у вама!“ Такав тренер је разуман зато што је моралан. Кужиш господару!?
