„Косово и Метохија нису само географски појам, то је земља дубоко укорењена у историјско, духовно и културно биће српског народа, па је она стога од суштинске важности за његово очување“, огласили су се студенти Филозофског факултета Универзитета у Београду у блокади поводом недавне посете Косову. Саму посету виде као „један корак на дугом путу који сви заједно морамо наставити – путу ка очувању наших корена, земље и народа“.
Студенти Филозофског факултета Универзитета у Београду посетили су Косово средином априла месеца. У данашњем оглашавању поручују да су кренули у Косовску Митровицу како би се упознали, успоставили сарадњу и пружили подршку студентима Универзитета у Приштини.
„Без свести о истинском значају који ће ова посета имати за све нас, полазили смо са уобичајеним очекивањима каква су нас пратила и током ранијих посета широм Србије. Оно што смо доживели на Косову и Метохији, међутим, оставило је у нама дубок траг“, наводе студенти Филозофског факултета у блокади.
Поручују да су им колеге приредиле дочек за памћење и уједно их изненадили обиласком дела најзначајнијих историјских и верских знаменитости свог родног краја.
„Посетили смо манастире Грачаницу и Високе Дечане, Пећку Патријаршију и Призрен. На сваком месту дочекани смо срдачно, са великом радошћу и гостопримством свештенства, монаха, монахиња, ученика Призренске Богословије, њихових професора и запослених“, додају.
Управо ту смо, дубље него икада раније, више срцем него речима, разумели колико су Косово и Метохија дубоко уграђени у у темеље српске државности и идентитета.
Студенти Филозофског факултета у Београду наводе да су их богата српска историја, о којој су имали прилике да слушају, сведочанства о чудима, као и „сведочење миру и духовности какве до тада нисмо доживели, на личан начин уверили у величину и историјски значај Косова и Метохије за српски народ“.
Са друге стране, наводе да се значај ове посете огледа и у пријатељствима и односима које су остварили, како са студентима, тако и са грађанима.
„Ову посету за нас су обележили сусрети са народом са Косова и Метохије, који нас је обасуо новим, до сада невиђеним нивоом гостопримства, срдачности, културе и љубави, откривши нам снагу и лепоту људи који, упркос свим искушењима, одражавају живу суштину српског народа, онакву какву ретко где другде можемо срести“, навели су.
Додају и да су „осетили истинску слободу тамо где слободе нема“.
„Кроз песму и сузе радости и туге, на вечери са монаштвом Светих Архангела и њиховим гостима доживели смо искрену и праву љубав. Искусили смо моменат љубави који траје, који даје наду и оправдава нашу заједничку борбу“, наводе.
Поручују и да је значај и важност ове посете, за колеге са Косова и за локално становништво, знатно већи него што су првобитно предвиђали.
„Искрено смо били изненађени толиком одушевљеношћу и захвалношћу поводом доласка неколицине студената Универзитета у Београду. Међутим, узрок таквих неочекиваних реакција, кроз дане проведене на Косову и Метохији, у дубоким разговорима вођеним са нашим домаћинима, убрзо нам је постао јаснији. Срби са Косова и Метохије су у великој мери заборављени од стране својих сународника из остатка Србије“, наводе.
Кажу да томе најбоље у прилог сведочи чињеница да је Универзитет у Косовској Митровици, „једини универзитет у Србији који није посећен од почетка студентских протеста који трају непуних пет месеци“.
На једном од скупова студената из Косовске Митровице који је одржан 19. марта, подршку су им пружиле колеге из Новог Пазара.
Са друге стране, студенти Филозофског факултета у Београду поручују да колеге са Приштинског универзитета, упркос ситуацији и незавидном положају, и даље активно делују и пружају подршку осталим колегама.
„Бескрајно смо захвални свим људима који су нас угостили, не само на пруженом гостопримству, већ и на пријатељствима и односима које смо изградили односима за које смо дубоко уверени да ће наџивети ову, као и сваку будућу политичку кризу“, наводе.
Верују да је процес међусобног упознавања и зближавања студената са Косова са студентима из Београда и остатка Србије тек-започео и да ће у блиској будућности попримити још веће размере, доприносећи јачању јединства и заједништва.
„Косово и Метохија нису само географски појам то је земља дубоко укорењена у историјско, духовно и културно биће српског народа, па је она стога од суштинске важности за његово очување. Сусревши се са живим сведочанствима прошлости, али и са људима који ту прошлост носе у својој свакодневници, постали смо свесни да се одбрана Косова и Метохије не води само политичким средствима, већ и љубављу, знањем, заједништвом и присуством. Зато наша посета представља само један корак на дугом путу који сви заједно морамо наставити путу ка очувању наших корена, земље и народа“, закључили су студенти Филозофског факултета у блокади.
„Дефинитивно се не враћамо као исти људи, доћи ћемо опет“
Студенти Филозофског факултета Универзитета у Београду посетили су Косово средином априла месеца.
Осим што су обилазили светиње, ова група студената је учествовала на тадашњем 13. скупу „16 минута тишине“ за настрадале у паду бетонске надстрешнице у Новом Саду, који је одржан 15. априла у Косовској Митровици.
Баш након овог скупа за КоССев су сведочили о својим утисцима. А утисци су, поручили су – „феноменални“.
„Ми се дефинитивно одавде не враћамо као исти људи. Сада смо заправо упознали нашу земљу, пошто је ово већини нас први пут да смо на Косову“, казао је један од њих.
Одушевљење нису крили ни грађани Северне Миторвице који су након овог скупа студентима поручили да су увек добродошли, али и да се уздају у њих.
Извор: КоССев
