Evropska komisija je juče uručila donaciju od milion evra da se uradi Strategija razvoja obrazovanja u Crnoj Gori od 2025-2035. godine. Ne sporeći potrebu za strateškim dokumentima obrazovne politike, ipak primećujem da je navedeni period vreme u kome će doći do verovatno najvećih promena u obrazovno-vaspitnoj sferi, od novih nastavnih sredstava do zahteva tržišta rada. Bilo bi pretenciozno očekivati da će, koliko god profesionalno dobro, bila urađena ta strategija, moći da odgovori na sve izazove koje vreme donosi.
Već na početku izrade Strategije primećujemo „terminološko-ekspertske“ zabune koje su u Srbiji ponavljane, evo već više od dve decenije, sa poznatim rezultatima. Pedagogu prvo pada u oči da se ne pominje termin vaspitanje, mada je sada jasno da države sa jasnijom vaspitnom koncepcijom, ili u anglojezičkoj literaturi: „socijalno-emocionalnim učenjem“, imaju, uz niža ulaganja, bolje rezultate u samom obrazovanju.
Crna Gora je uspešno napravila model integrisanog univerzitetskog obrazovanja vaspitača, učitelja i inkluzivnih (korektivnih) pedagoga, potrebno je poraditi na snažnijem pedagoško-psihološkom obrazovanju nastavnika na sekundarnom nivou, i, pre svega, izgraditi autonomnu mrežu pedagoških i ostalih istraživanja u obrazovanju. To bi donelo stalnu korekciju i inoviranje obrazovno-vaspitnog sistema.
Na kraju, uz svo evropsko i svetsko integrisanje u sferi obrazovanja, svaka zemlja je od UNESKO pozvana i slobodna da donosi svoju filozofiju obrazovanja i vaspitanja.
Čini se da je Crnoj Gori u kojoj je dugo politika „krojila“ obrazovanje, taj vrednosni rad filozofije i društvenih nauka, u ovom trenutku, najbitniji.
Prof. dr Nataša Vujisić Živković
Filozofski fakultet, Beograd
