Европска комисија је јуче уручила донацију од милион евра да се уради Стратегија развоја образовања у Црној Гори од 2025-2035. године. Не спорећи потребу за стратешким документима образовне политике, ипак примећујем да је наведени период време у коме ће доћи до вероватно највећих промена у образовно-васпитној сфери, од нових наставних средстава до захтева тржишта рада. Било би претенциозно очекивати да ће, колико год професионално добро, била урађена та стратегија, моћи да одговори на све изазове које време доноси.
Већ на почетку израде Стратегије примећујемо „терминолошко-експертске“ забуне које су у Србији понављане, ево већ више од две деценије, са познатим резултатима. Педагогу прво пада у очи да се не помиње термин васпитање, мада је сада јасно да државе са јаснијом васпитном концепцијом, или у англојезичкој литератури: „социјално-емоционалним учењем“, имају, уз нижа улагања, боље резултате у самом образовању.
Црна Гора је успешно направила модел интегрисаног универзитетског образовања васпитача, учитеља и инклузивних (корективних) педагога, потребно је порадити на снажнијем педагошко-психолошком образовању наставника на секундарном нивоу, и, пре свега, изградити аутономну мрежу педагошких и осталих истраживања у образовању. То би донело сталну корекцију и иновирање образовно-васпитног система.
На крају, уз сво европско и светско интегрисање у сфери образовања, свака земља је од УНЕСКО позвана и слободна да доноси своју филозофију образовања и васпитања.
Чини се да је Црној Гори у којој је дуго политика „кројила“ образовање, тај вредносни рад филозофије и друштвених наука, у овом тренутку, најбитнији.
Проф. др Наташа Вујисић Живковић
Филозофски факултет, Београд
