Dvostruki udar uvođenja reformisanih pravila potrošnje EU i zatvaranja slavine za novac od strane Evropske komisije mogao bi da ostavi crnu rupu u budžetima teško zaduženih zemalja, posebno Francuske i Italije samo nekoliko meseci, potencijalno pre ključnih izbora u obe zemlje.
„Postoji rizik da ćemo se, ako ne uložimo dovoljno, vratiti u izgubljenu deceniju 2010-ih “, rekao je Nils Redeker iz istraživačkog centra Instituta Žak Delor.
Ekonomije južne Evrope bile su zaglibljene u dugoj recesiji nakon krize u evrozoni 2009. godine, sa javnim dugom i nezaposlenošću koji su rasli usred čestih promena vlada. Najviše pogođene ekonomije, poput Grčke, bile su ispod nivoa iz perioda pre krize nakon više od decenije bolnih reformi.
Ekonomisti su istakli rizike povezane sa time da će Komisija 2026. okončati finansiranje nakon pandemije. U isto vreme, vlade će morati da nastave da ulažu u zelene i digitalne projekte bez ovog specifičnog toka finansiranja iz Brisela.
Zemlje sa velikim dugovima će verovatno podneti najveći deo šoka, a analitičari su upozorili da bi to moglo teško da pogodi ekonomije, što bi moglo da ima štetni efekat u politici, kako piše Politiko.
Vladajuće stranke u Francuskoj i Italiji – dve najveće ekonomije evrozone posle Nemačke – imaju razloga za brigu. Sledeći francuski predsednički izbori su u aprilu 2027. godine, na kojima Emanuel Makron neće moći da se ponovo kandiduje, a liderka krajnje desnice Marin Le Pen dobija podršku. Opšti izbori u Italiji zakazani su najkasnije do kraja iste godine.
Zemlje se trenutno oslanjaju na niz programa pomoći EU i izuzeća koji imaju za cilj ublažavanje finansijskog uticaja pandemije Covid-19. Ovo takođe uključuje Instrument za oporavak i otpornost (RRF), u okviru kojeg su zemlje EU po prvi put izdale zajedničke dužničke hartije od vrednosti. On nastavlja da bude spas za najzaduženije zemlje.
Preko ovog specijalnog fonda, koji ima preko 700 milijardi evra i koji ističe krajem 2026. godine, EU ulaže milijarde evra u zelene i digitalne projekte.
Slično tome zamrzavanje strogih pravila Komisije o javnim subvencijama, poznatim kao državna pomoć, koje bogatijim zemljama daju slobodan prolaz da podstaknu svoje strateške industrije, takođe će isteći godinu dana ranije. Iako ovo neće uticati na nacionalne budžete, ograničiće fleksibilnost vlada.
„Postoji pretnja od fiskalne litice“, rekla je Lidija Korinek iz istraživačkog centra „“Zoe Institute for Future-fit economies“.
„Novi okvir finansijske politike nije pogodan da pripremi članove za ovu liticu“, rekla je ona.
Ublažavanje udarcaNedavno potpisana reforma pravila o potrošnji EU, osmišljena da zemljama da više vremena da smanje dugove i potrošnju, mogla bi biti samo privremeno olakšanje za ekonomije koje se bore i koje će možda morati da plate veći račun u nastavku puta. Prema reformisanim pravilima, prestonice EU su se složile da godišnje povećanje kamatnih stopa od 2025. do 2027. godine odbiju od prilagođavanja budžeta koje se zahteva od zemalja koje prekoračuju granicu deficita EU.
Ova relaksirana pravila imaju za cilj da ublaže udarac za nekoliko zemalja koje bi u narednim godinama trebalo da budu predmet procedura za prekomerni deficit, uključujući Italiju i Francusku.
U praksi, ovo izuzeće bi omogućilo Francuskoj – za čije se isplate kamata očekuje da porastu za 0,2-0,3 odsto BDP-a godišnje, kako navodi Brigel – da uštedi preko pet milijardi evra godišnje pre 2027. godine.
Ali ovo dolazi sa zabrinutošću da će nacionalne prestonice možda morati da usvoje još bolnije rezove kada je reč o potrošnji kada se vrate na standardne zahteve nakon EDP-a.
„Zemlje bi mogle da izbegnu ekonomsku liticu 2027. ako do tada drastičnije smanje potrošnju“, rekao je Jeromin Cetelmajer, direktor Brigelovog istraživačkog centra.
Raskid za gotovinu„Nova pravila će funkcionisati sve dok RRF ne istekne 2026. godine“, rekao je zvaničnik Evropskog parlamenta koji je bio blisko uključen u pregovore o novim pravilima potrošnje.
On ističe da će, kako pandemijski fond istekne, jako zadužene zemlje tražiti gotovinu.
Mogući povratak Donalda Trampa na mesto predsednika SAD mogao bi da podstakne zemlje EU da povećaju svoje izdatke za odbranu, što bi dodatno povećalo njihove finansijske potrebe. Izvršna vlast EU odbacila je produženje RRF-a nakon 2026. jer je to 2020. prodato štedljivim vladama poput onih u Nemačkoj i Holandiji kao jednokratna mera za suočavanje sa ekonomskim posledicama pandemije.
Obuzdati troškove?
Možda postoji sigurnosna mreža do neke mere. Najveći deo kohezionih fondova EU – uglavnom infrastrukturna potrošnja za siromašnije oblasti – biće isplaćena nakon 2026. i može se koristiti za popunjavanje praznine koju je ostavio RRF, rekao je diplomata EU.
Dodali su da će tada biti predstavljen i Fond za socijalnu klimu – novi instrument za podršku zelenim projektima.
Međutim, mnogi ne veruju da će to biti dovoljno.
Potrebe za potrošnjom nacionalnih prestonica biće „prevelike da bi se pomirile na nivou EU bez više novca“, rekao je Cetelmajer, direktor Brigelovog instituta. „Većina će biti mišljenja da će biti neophodna neka vrsta instrumenta naslednika RRFa“, dodao je on.
Izvor: NIN/ Politiko
