Posle mnogobrojnih skandala Borisa Džonsona i nepopularnog budžeta Liz Tras došlo je i prvih sto dana plutokratske vlade 57. premijera Britanije Rišija Sunaka.
Riši Sunak je prvi britanski premijer poreklom iz jedne od bivših kolonija ili iz etničke manjine. Rođen je 1980. godine u Sauthemptonu u porodici indijskog porekla koja se u Britaniju doselila 1960. iz Kenije, odnosno Tanzanije. Tu su se dedovi doselili iz indijske oblasti Guđranvala koja se danas nalazi u Pakistanu. Otac i majka su bili zaposleni u Nacionalnoj zdravstvenoj službi (National Health Service).
Riši je pohađao elitni Vinčester koledž, izuzetno prestižnu i skupu srednju školu da bi potom studirao filozofiju, političke nauke i ekonomiju na Oksfordu. Postdiplomske studije je nastavio, zahvaljujući Fulbrajtovoj stipendiji, masterom iz poslovne administracije (MBA) na poznatom Stenfordu u Kaliforniji. Tokom vremena provedenog na Oksfordu učlanio se u Konzervativnu partiju. Posle studija je radio za investicioni fond „Goldman Saks“ i nekoliko hedž-fond kompanija.
Sunakova supruga Akšata Murti je ćerka indijskog milijardera Narajane Mertija, koga od milja zovu indijski Stiv Džobs (pokojni tvorac imperije „Epl“) i koji poseduje 91 posto akcija kompanije „Infosis“, čija se vrednost procenjuje na 700 miliona funti.
Riši i Akšata Sunak poseduju četiri prebivališta, od čega dva u Londonu, jedno u Jorkširu i luksuzno potkrovlje u Santa Moniki u Los Anđelesu s pogledom na Tihi okean. Njihova se zajednička imovina procenjuje na oko 730 miliona funti, što ih čini jednom od bogatijih porodica u Britaniji, a možda i najbogatijom u Vestminsteru (parlament). Kako bismo ove brojeve stavili u neku perspektivu, imovina kralja Čarlsa Trećeg i njegove supruge kraljice (Queen Consort) Kamile se procenjuje na 300–350 miliona funti.
Zlobnici komentarišu da ako ništa drugo, a ono bar neće stalno kukati kao Boris Džonson da mu je plata mala (165.000 funti godišnje). Taj od plate sigurno ne živi. S druge strane, čuju se glasovi da neko ko je toliko bogat ne može da razume potrebe prosečnog stanovnika zemlje kojom upravlja. Pre oktobra prošle godine kada je postao premijer Sunak je u vladi Borisa Džonsona bio ministar finansija i na tom mestu je ispratio pandemiju korone.
Tokom njegovog mandata je, dakle, potrošeno 69 milijardi funti na furlough scheme, šemu kojom su firme od države dobijale i do osamdeset posto plata zaposlenih koji nisu mogli da rade zbog pandemije. Znači, ako je neko ostajao kod kuće i nije mogao da obavlja svoj posao, država je plaćala do osamdeset posto te plate. Tokom tog mandata vlada je potrošila i deset milijardi funti na neupotrebljivu, precenjenu i neisporučenu medicinsku zaštitnu opremu. Ko je tokom tog perioda imao prijatelja, rođaka ili komšiju u vladi i oko nje napravio je lepe parice na račun poreskih obveznika.
Poreski skandal
Aprila 2022. godine u javnosti je izbio i skandal povodom poreskog statusa Sunakove supruge. Vodila se, naime, kao nedomicilni poreski platiša. Svakako je i svima jasno da gospođa živi u Londonu, a suma koja se spominje je nekih dvadeset miliona funti. Znači, žena ministra finansija ne plaća porez. Ima dobrog (skupog) advokata i (još skupljeg) finansijskog savetnika. Sve je to stvar stila. Evo, na primer, pre mesec dana je Sunakov naslednih na mestu ministra finansija Nadim Zahavi bio prisiljen da prizna da je „zaboravio“ (kaže on) da plati 3,7 miliona funti poreza. Desi se. Ministri se menjaju, ali stil kao da ostaje isti. Premijer Sunak je tako bio prisiljen, trebalo je tome nekoliko nedelja, da otpusti svog ministra i bliskog prijatelja Zahavija. Šekspir bi od te drame napravio remek-delo modernog pozorja.
No kada je došao na kormilo ovog britanskog ostrva, Sunak je obećao da će voditi vladu sa integritetom, profesionalno i da će računi biti polagani na svim nivoima. Što je zvučalo kao da se ograđuje od haosa, poluistina i skandala režima Borisa Džonsona. Sunak je obećavao da će prepoloviti inflaciju, skratiti vreme čekanja u bolnicama, smanjiti nelegalnu imigraciju. Od svega izgleda da se jedino može ostvariti obećanje da sva deca moraju obavezno da uče matematiku do 18. godine. I to je nešto.
U međuvremenu zemlju potresaju imigrantska kriza i štrajkovi. Prošle godine je 45.756 osoba stiglo do obala Britanije u gumenim čamcima. Vlasti ih smeštaju gde mogu, tako da se mnogi nađu i u luksuznim hotelima. Ima puno Britanaca kojima se takva politika ne sviđa. Prošle nedelje su izbili veliki protesti u Liverpulu, gde su migranti napali dve devojke a snimci osvanuli na društvenim mrežama. Gomila razbesnelih lokalnih stanovnika je izašla na ulice i opkolila hotel sa imigrantima koje je štitila policija. Mediji se onda utrkuju da nam saopšte da se radi o ultradesničarima, verovatno fašistima koji protestuju protiv mirnih imigranata. Problema na tim relacijama ima a biće ih i više kada domaća radna snaga shvati da su imigranti potencijalno i štrajkbreheri.
Poslednjih meseci su štrajkovale medicinske sestre, radnici na železnici, nastavnici u školama, docenti na univerzitetima, carinici na aerodromima… Agencija Blumberg je izračunala da je samo u novembru 2022. zbog štrajkova izgubljeno 467.000 radnih dana. I to je samo jedan mesec. Posle par godina zaključavanja i pandemije.
Štrajkači traže povećanja plata koje nagriza inflacija. Članovi parlamenta su sebi, na primer, izglasali povišicu od 2,9 odsto od aprila 2023, što će im godišnje plate povećati sa 84.144 na 86.584 funte. Prosečna godišnja plata u zemlji je oko 28.000 funti. Medicinske sestre će dobiti povišicu od četiri odsto, nastavnici pet, lekari i zubari od 4,5, zatvorski čuvari najmanje četiri, a oni što služe u oružanim snagama dobiće povišicu od 3,75 odsto. Policajci će dobiti najmanje 1.900 funti. Zanimljivo je spomenuti da je policiji, zaposlenima u zatvorima i vojsci zabranjeno da štrajkuju. Riši Sunak se sa ovom pošasti borio na sledeći način. Postojao je, u januaru ove godine, nacrt za novi zakon o štrajku sa ciljem da se obezbedi minimalan nivo javnih usluga uključujući tu zdravstvenu službu i školstvo. Reakcija javnosti je bila vulkanskog karaktera – erupcija nezadovoljstva. Novi zakon će omogućiti direktorima u zdravstvu, školstvu, na železnici, u nuklearnim postrojenjima da tuže sindikate i otpuste zaposlene ukoliko se taj minimalni nivo servisa ne održi. Kontroverzni zakon nije prošao, a štrajkova i nezadovoljstva je sve više, tako da sada laburisti prozivaju Sunakovu vladu i pitaju se da li to torijevci možda ne štrajkuju. S obzirom na to da ne rešavaju nijedan od problema koji su pred Parlamentom.
Borba za Zelenskog
Svakako vizuelno najspektakularniji momenti ovih sto dana premijera Sunaka su viđeni tokom posete ukrajinskog predsednika Volodimira Zelenskog. Bi-Bi-Si kao da je potegao ekipu snimatelja koja radi venčanja i sahrane kraljevske porodice, tako da je događaj dobio sasvim planetarne i istorijske medijske dimenzije. Sunak je potegao do aerodroma Stansted (pedesetak kilometara severno od Londona), gde je iz velikog britanskog vojnog aviona na pistu iskočio Zelenski u svojoj već prepoznatljivoj maskirnoj odeći – nešto poput Jasera Arafata, Če Gevare i Fidela Kastra. Susret je, naravno, bio izuzetno srdačan i dirljiv, što je kancelarija premijera sve uredno dokumentovala i prosledila javnosti preko tvitera (između ostalog).
Onda su se odvezli do prepunog Vestminster hola, gde je gost doživeo ovacije kakve ne bi doživeo ni Fredi Merkjuri (pevač grupe Kvin) da se koji čudom probudi iz mrtvih i pojavi na nekoj londonskoj sceni. Da samo napomenemo da je Vestminster hol mesto gde je septembra prošle godine ležao odar kraljice Elizabete i gde je 2011. govor održao i Barak Obama. Znači, važno mesto prepuno simbolike.
Ukrajinski predsednik je stao za govornicu, zahvalio Rišiju (tako ga zove, po imenu) i Borisu (Džonsonu) i izjavio da je Britanija od prvog dana rata podržala Ukrajinu kojoj je pružila i pomoć u trenucima kada ostatak sveta još nije znao kako da reaguje. Onda je Zelenski na scenu doneo pilotsku kacigu koju je ceremonijalno poklonio govorniku parlamenta Lindziju Hojlu uz reči: mi imamo slobodu, dajte nam krila da je i branimo!
Hteo je Zelenski da kaže – pored topova, tenkova, raketa, municije i vojne obuke dajte nam i avione. Sve je to scenski izgledalo izvanredno, scenario odlično napisan, profesionalno i holivudski.
Onda je protokol posete odveo Zelenskog do kralja Čarlsa Trećeg pred kojim se pojavio u istoj onoj maskirnoj majici, što su mnogi prokomentarisali podizanjem obe obrve, a to je ovde na ostrvu drugi najviši stupanj izraza nezadovoljstva. Treći i najviši stupanj je srčani udar!
Riši Sunak radi ono zbog čega je i postavljen jer bi ova poseta izgledala isto tako i što se sadržaja i što se dizajna tiče bez obzira na to ko je premijer Britanije. Obećanja o vojnoj pomoći su data, sredstva su odobrena (narod se tu ne pita) i sad idemo dalje u sve svetliju budućnost. No s obzirom na mogućnost izbijanja nuklearnog rata, „svetla“ budućnost nije nužno i najbolja.
Maneken neoliberalizma
Zelenski je potom odleteo u Pariz, nama ostavljajući Rišija. Kada je poslanik Bridžen održao govor u parlamentu, gde je ukazao na povišenu stopu smrtnosti koja je oko hiljadu osoba nedeljno, a prethodno na tviteru uporedio vakcinu protiv kovida sa holokaustom, Sunak se rado pridružio, pa čak i predvodio povike da je antisemitizam nedopustiv. Abrakadabra. Crna magija. Ko god kritikuje rad vlasti postaje nepodoban i biva uvaljan u katran i perje antisemitizma, na primer.
Riši je isto tako maneken svih neoliberalnih agendi koje se mogu zamisliti. Pošto je blizak novcu, a naročito izvorima novca, ne čudi njegovo potpuno angažovanje za uvođenje digitalnog novca kojim bi upravljala direktno centralna banka. Kritičari ove „valute“ kažu da je dizajnirana da defakto ukine novac i ljudske građanske slobode, jer će izdavač dotičnog novca (centralna banka) moći da zadrži totalnu kontrolu nad njegovom upotrebom, čime će ih pretvoriti u kupone s rokom trajanja kojima se može diktirati ko, kada, gde, kako i koliko čega može da kupi.
Kako jednom neoliberalnom činovniku i doliči, Riši Sunak obećava da će podržati uvođenje nove valute u zemljama G7, pa i drugim. A sve to radi povećanja finansijske stabilnosti, otpornosti internet-mreže, štednje energije, veće privatnosti, inkluzije i borbe protiv nezakonitih finansijskih radnji – poput neplaćanja poreza, valjda. Zanimljivo je isto tako primetiti da se za uvođenje dotične centralizovane digitalne valute zalaže niko drugi do provereni borac za demokratiju i zaštitu ljudskih prava Hilari Klinton. Vidimo, međutim, da se, za razliku od čuvene američke političarke i Rišija Sunaka, građani Švajcarske spremaju na referendum gde će glasati da stave van zakona mogućnost ukidanja štampanog novca. Bezgotovinska Švajcarska može, dakle, postati nezakonita. Šta znaju ovi jadni brđani o parama i svim dobrobitima koje bi im virtuelni i teledirigovani novac doneo.
Neki su očekivali da Sunak traje kratko i da bude zamenjen sledećim manekenom interesnih grupa globalizacije laburistom Kirom Starmerom. Riši se još nekako drži, a Starmer je već javno izrazio prezir prema demokratskim institucijama Britanije kao što je parlament i divljenje prema nedemokratskim globalističkim kuloarima kakav je Svetski ekonomski forum.
Ne možemo da optužimo Sunaka za nešto što je rekao vođa opozicije, ali moramo da primetimo da između te dvojice ima sve manje vidljive razlike, ili kako ovde znaju da kažu – toliko se razlikuju da jedva da list papira može da se tu provuče! Da sutra ode Riši i zameni ga Kir, niko se ne bi specijalno uzbudio a mnogi ne bi ni primetili. Štrajkači bi i dalje štrajkovali, ilegalni imigranti bi stizali čamcima, inflacija bi i dalje bila rekordnih 10-11 odsto, stopa smrtnosti bi bila 20 odsto iznad uobičajenog proseka, a podrška Ukrajini u ratu protiv Rusije i dalje bezrezervna. No to smo mi ovde dole, mali ljudi po trgovima i ulicama. Kako li Sunaka ocenjuju oni koji su ga na mesto premijera doveli, to je presudno pitanje. Za sad dobija prelaznu ocenu tog nastavnog veća.
Nebojša Radić
Izvor: Pečat
