Milioni širom sveta izgradili su karijere radeći posao „influensera“, navodeći ljude da kupe neki proizvod ili uslugu. Sada je u porastu novi trend „de-infulencing“, odnosno anti-influensera, piše Aksios. Naime, na TikTok-u i na Instagramu, sve više ljudi koristi svoje naloge da kaže pratiocima šta ne treba da kupuju. Ukoliko ovakav trend nastavi da raste i da se širi, postaće pretnja za marketing industriju influesera, koja je vredna oko 16 milijardi dolara.
Broj američkih potrošača koji proizvode istražuju na društvenim mrežama porastao je za 42 odsto od 2015. godine, podaci su firme za istraživanje tržišta GVI. Pod uticajem društvenih mreža, kupovina proizvoda je (pre)često posledica naglih, nepromišljenih odluka. Generacija Z, prema GVI, ima 23 odsto veće šanse da vrši impulsivne kupovine. Sa druge strane, šanse da ta generacija potroši vreme na pronalaženje najboljih ponuda je 27 odsto manja.
Međutim, „društvena trgovina“ sada prvi put prolazi kroz recesiju, kaže Kris Bir, analitičar u GNJI. „Ljudi ne žele da izgledaju kao da izlaze i troše novac“, kaže Bir. Broj pripadnika generacije Z koji su zainteresovani za influensere opao je za 12 odsto od 2020. godine, a broj onih koji vode računa o tome šta influenseri nose opao je za 16 odsto od tada, prema podacima GVI. Kao rezultat toga, influenseri, i ne samo oni, prave viralne video snimke u kojima su navedeni proizvodi za šminkanje ili cipele, koji su u trendu, a koji nisu vredni novca. Ili na primer, savet kako da srežete troškove kada planirate putovanja ili venčanja.
Izvor: Nova ekonomija