Пише: Стивен Брајен
Европски лидери који су снажно подржавали наставак рата у Украјини доживели су озбиљан ударац од стране председника Трампа и секретара одбране Пита Хегсета. Већина њих је сада вероватно у стању потпуног шока и у потрази за ваздухом.
Почнимо са Хегсетом, који је изнео следеће ставове:
- Чланство Украјине у НАТО-у више није тема. Кијев неће бити позван у алијансу.
- САД неће слати никакве трупе у Украјину, без обзира на разлог, укључујући мировне мисије.
- САД више неће испоручивати нити финансирати оружје и друге видове подршке Украјини. На европским чланицама НАТО-а ће бити да то обезбеде.
- Иако САД подржавају НАТО, америчко учешће мора бити правично и равноправно, што значи да ће чланице НАТО-а морати знатно да повећају свој допринос савезу.
- Украјина неће моћи да се врати на границе које је имала пре 2014. године, што значи да САД очекују значајне територијалне уступке од Украјине.
Председник Трамп је у међувремену одржао сат и по дуг телефонски разговор са руским председником Путином. Најважнији закључак је да је Путин изразио спремност да започне преговоре са Сједињеним Државама о Украјини и другим безбедносним питањима.
Разговор два председника обухватио је многе теме, као што су: безбедносна питања, енергија, вештачка интелигенција и „снага долара“.
Макс Блументал: Потенцијални атентатор на Трампа регрутовао добровољце за Украјину
Након разговора, Трамп је наводно упутио позив украјинском председнику Зеленском „да га обавести“ о томе. Такође је одмах формирао свој преговарачки тим. За вођење преговора именовао је државног секретара Марка Рубија, директора ЦИА-е Ратклифа, саветника за националну безбедност Мајкла Волца и амбасадора и специјалног изасланика Стива Виткофа.
Значајно је то да на списку учесника нема пензионисаног генерал-потпуковник Кита Келога, који је отворено заговарао идеју знатног пооштравања санкција Русији као начина да се добију уступци у вези са Украјином. Како је сам рекао, на скали од један до десет, тренутне санкције Русији су тек на нивоу три. Предложио је да се оне знатно повећају (под претпоставком да је то изводљиво).
Ови коментари директно поткопавају Трампов приступ Путину и Русији, што је, изгледа, и била Келогова идеја како би се осигурало да се рат у Украјини настави. Остаје да се види да ли ће се он поново појавити као фактор у украјинском питању.
Требаће времена да лидери у Европи који подржавају рат размисле о будућности, сада када им је практично практично измакнуто тло под ногама. Европљани немају ни оружје, ни трупе, ни новац да наставе рат у Украјини. Такође, неће добити много подршке за наставак рата ако Сједињене Државе не буду у томе учествовале. Тачније, ако би Европа желела да настави сама, без Сједињених Држава, ризиковала би будућност НАТО-а.
Многи лидери у Европи се суочавају с великим проблемима на унутрашњем плану. Немачка, Француска, Пољска – па чак и Румунија, где су председнички избори отказани како би се спречио избор водећег опозиционог кандидата – примери су све веће нестабилности унутар европске политичке елите.
Открића о мешању САД и ЕУ у изборни процес у Грузији, Србији и Словачкој, а можда и у Молдавији, наглашавају бедну природу савремене политике у Европи.
Трамповa администрација ликвидира USAID, који је у многим од наведених земаља, укључујући Украјину, деловао као својеврсна испостава ЦИА-е. Са укидањем тог извора новца и подршке, ЕУ је суочена са озбиљним проблемом који далеко превазилази финансијске оквире. Лажни аргумент да ЕУ (и са њом НАТО) брани демократију сада је разоткривен. Губитак легитимитета представља стварну претњу владајућим елитама.
Трамп има важну геополитичку перспективу, која се може сажети овако: безбедност Европе је значајна, али је Русија не представља стварну претњу. Сједињене Државе суочавају се са поновним успоном Кине, која има (углавном од Запада обезбеђену) веома модерну индустријску базу, огромну радну снагу и све боље опремљену и моћну војску.
Из Трампове перспективе, потребна му је дружељубивија Русија која може помоћи у балансирању глобалних односа моћи. Да би то постигао, мора пронаћи начине за редефинисање односа између САД и Русије, који су у дубоком расулу и прожети међусобним непријатељством. Током свог разговора са Путином, Трамп је испитивао економске и технолошке могућности које би у будућности могле послужити као основа за побољшање односа.
Тренутно нико не може са сигурношћу тврдити да ли ће се постићи договор око Украјине, али постоји разлог за већи оптимизам и наду да две стране могу пронаћи неко решење.
Остаје да видимо да ли ће Европљани покушати да се супротставе и саботирају договор око Украјине, али реалност је да Европа има мало могућности да нешто учини ако се Путин и Трамп договоре.
Стивен Брајен је специјални дописник „Asia Times-а“ и бивши амерички заменик подсекретара одбране
Извор: Нови Стандард
