Пише: Стеван М. Станковић
Научно стваралаштво Јована Цвијића богато је и разноврсно. Писаном речи појавио се као студент географије треће године, кад је у два броја „Просветног гласника”, у Београду, 1887–1888, објавио рад под насловом „Прилог географској терминологији нашој”.
У најзначајнија и најобимнија дела Јована Цвијића, убраја се „Геоморфологија”, књига прва, штампана 1924. године. У боље снабдевеним библиотекама може се наћи и данас. Многима је постала доступна 1991, кад су је САНУ, НИРО „Књижевне новине” и Завод за уџбенике и наставна средства, сви из Београда, објавили као шесту књигу Сабраних дела Јована Цвијића, под уредништвом академика Петра Стевановића, Емине Куленовић Грујић и Драгутина Ранковића.
Прва књига „Геоморфологије”, капитално дело Јована Цвијића, штампана је на српском језику, ћириличним писмом, у Државној штампарији Краљевине Срба, Хрвата и Словенаца, у Београду. Књига тврдог повеза и високог графичког умећа, формата 28,5 са 21 цм, има 12 црно-белих и вишебојних карата изван текста, 87 карата у тексту, 94 фотографије и 420 скица. Цртежима су представљени дијаграми, блок-дијаграми, попречни профили, геолошки профили, панораме, вулканске купе, дислокације и раседне линије, коралска острва, речне и језерске терасе, стеновити клифови, геолошке скице и сл. Дело су Цвијићевог картографа Антонија Лазића (1886–1966), који је научника пратио на бројним теренским истраживањима.
На првој корици књиге, поред наслова „Геоморфологија Morphologie terrestre, књига прва tome preimier”, je колор фотографија највишег дела планине Прењ, дело лекара, пасионираног планинара и фотографа, Цвијићевог познаника Радивоја Симоновића из Сомбора, који је књигу украсио још једном колор фотографијом глацијалних облика рељефа на планини Прењ у Херцеговини, штампаној на првој страни. Kњига је продавана по цени од 250 динара. Интересантно је да је 500 примерака „Геоморфологије” откупио Михајло Пупин (1854–1953), па 200 примерака поделио познаницима у Америци, а 300 наставницима географије у школама у Србији. У једном писму честита Јовану Цвијићу на добро урађеној књизи, која ће служити као споменик брижљивог и истрајног рада, који говори о томе шта се може кад се хоће, јер свака страна говори о љубави с којом се развија честити посао.
„Геоморфологија” представља геолошко-морфолошку монографију и својеврсно дело о Балканском полуострву, али и другим деловима Европе и света, односно, синтезу насталу на основу раније публикованих Цвијићевих радова са физичко-географском и геолошком тематиком, почев од приступне академске беседе о структури и подели планина Балканског полуострва, изложене 2. јануара 1900. и штампане исте године у „Гласу Српске краљевске академије” на 70 страна. Када неки савремени аутори анализирајући Цвијићеву књигу указују на превазиђена схватања и недоречености, то не значи да се умањује њен значај, јер се Цвијић овом, и другим књигама, на најбољи начин представио нашој и светској научној јавности и још током свог 62 године дугог живота обезбедио себи место у светској науци.
Геоморфологија Јована Цвијића спада у групу често цитираних дела. Наравно, време и савремена научна истраживања превазишли су неке Цвијићеве ставове и мишљења. Знаменити научник је то сасвим јасно знао и прихватао, извесне ставове превазилазио и резултате допуњавао. У време истраживања и штампања постанка и еволуције рељефа, био је усамљеник у Србији и на Балканском полуострву на пољу геоморфологије као науке. Готово да није било оних на чија би се рамена попео да би видео даље и више. Сам је трасирао пут научне дисциплине у којој се највише истакао знањима о крашким, глацијалним, абразионим и тектонским облицима рељефа. Због тога његову књигу треба тумачити у духу времена кад је настала и научних сазнања до којих је могао доћи из постојеће литературе и личног увида у стање на терену, који му је био својеврсна научна лабораторија. Често приказивана, анализирана и коментарисана, остаје као трајна вредност на добробит географима, геоморфолозима, тектоничарима и геолозима.
„Геоморфологију” Јована Цвијића, једину те врсте од нас и ретку у свету, треба анализирати кроз њене добре али и научно превазиђене ставове, са сазнањем да је оставила дубоке трагове у нашем универзитетском образовању географа, геоморфолога, тектоничара и геолога. Данас, сто година после појаве из штампе, „Геоморфологија” служи новим генерацијама истраживача рељефа, јер у природи има још много непознатог. У литератури је академик Петар Стевановић (1914–1999) констатовао да је штета што „Геоморфологија, књига прва” није преведена на неки од светских језика, чиме би добила посебан значај. Штампана ћирилицом, на српском језику, била је од помоћи само неким словенским научницима, међу којима се о њој најпозитивније изражавао Јиржи Данеш (1880–1928), професор Карловог универзитета у Прагу.
Извор: Политика
