Пише: Срећко Матић
До промене власти дошло је веома брзо. Досадашњи премијер Риши Сунак признао је пораз, а краљ Чарлс III дао је Киру Стармеру мандат за састављање нове британске владе.
Лидер лабуриста пре тога је обећао је нови почетак за Британију након изборног тријумфа његове странке „Промена почиње сада“, узвикнуо је он синоћ пред својим присталицама. „Широм земље, људи ће се пробудити и одахнути зато што им је спао терет са рамена“.
Стармерови лабуристи освојили су апсолутну већину. Према прогнозама, они ће вероватно завршити са 410 места. Конзервативни торијевци досадашњег премијера Ришија Сунака претрпели су тежак пораз и требало би да освоје 144 места – више од 200 мање него на претходним изборима.
После 14 година конзервативне владе, Велика Британија може поново да гледа напред – тако резултате избора описује победник Кир Стармер, политичар кога су до пре неколико месеци описивали као „превише досадног“. Он делује као некакав политички робот, критиковао је својевремено гост у једној дискусији на телевизији у Великој Британији. Као „срна пред фаровима“, тако су га описивали британски листови.
Шеф Лабуристичке странке није баш динамичан, никога он неће оборити с ногу. И само понекад доживи малу вербалну „експлозију“. Они који прижељкују политички театар, нека оду у Клактон, рекао је раније Стармер. Јер он жели да постане премијер, „а не директор циркуса“. У Клактону је, наиме, китњасти Најџел Фараж наступио као кандидат десно-популистичке странке Реформ УК – и освојио 13 места.
Прича о успону
Предизборни слоган Лабуристичке странке добро је пристајао Стармеру: „Промена почиње“ (Chance Begins). То су речи које на први поглед можда делују као сувопарно, безлично решење. Промене на крају кајева нуде у ствари све опозиционе странке.
Али, управо то је оно за чим је чезнула већина Британаца након 14 година торијевских влада. Грађани желе ново руководство. Неки листови су чак поставили тезу да је Стармер као некакав „Мистер Досадњаковић“ (Mr. Boring), односно као „антипопулиста“, управо оно што је земљи у овом тренутку потребно.
Стармерова прича је прича о успону у каријери. Његов је отац био алатничар, а мајка медицинска сестра. Новца често није било довољно. Стармер то уме да нагласи у интервјуима, ваљда да би дао додатне контуре својој биографији. Јер, већина посланика у Вестминстеру потиче из средње класе или из богатих породица. Он је морао сам да се успиње у животу.
Његова мајка била је тешко болесна. У породичном дому зато није било много места за емоције. И то је разлог његовог карактера, каже Стармер док прича о себи.
Сер Кир
Као адвокат специјализован за област људских права, Стармер је бранио еколошке активисте против Мекдоналдса, изборио се за одштете рударима, заступао је у земљама Комонвелта осуђенике на смрт. Лидер британске опозиције својевремено је био и „хрватски адвокат“, односно члан хрватског правног тима у поступку по тужби против Србије због геноцида. У име Хрватске је пре шест година пред Међународним судом правде у Хагу образлагао шта се догодило у Вуковару, а шта током акције Олуја.
Што се тиче британских судова, то су веома формална места. У њима владају строга правила. Неки стручњаци управо у томе виде разлог зашто Стармер у ТВ-дебатама често извуче дебљи крај у окршајима с екстровертираним популистима. Он је наводно био инспирација за лик помало незграпног адвоката Мр. Дарсија у филмовима о Бриџит Џонс, романтичним комедијама у којима се главна протагонисткиња заљуби у тог човека, који једноставно не може из своје коже, већ је такав какав је…
Касније је Стармер преузео једну водећу дужност у Државном тужилаштву, посао који му је донео и витешку титулу „Сер“ – а која је истовремено била и мотивација његових противника за нове нападе.
Касни почетак…
Стармер је у политику ушао релативно касно и то „како би свет учинио бољим местом“. С 52 године освојио је мандат у парламенту, пре него што је Џереми Корбин постао шеф лабуриста и позвао Стармера да се придружи његовом „кабинету у сенци“.
Социјалиста Корбин је у страначкој бази био додуше веома популаран, али је у странци због њега било и много негодовања. Форсирао је оштар левичарски курс и могли су се чути гласни приговори да толерише антисемитске тенденције у сопственим редовима. На изборима 2019. Корбинова странка остварила је један од најгорих резултата у својој историји – тада су лабуристи добили само 202 од укупно 650 мандата у парламенту.
Ако се може веровати наводима биографа Тома Болдвина, Стармер је одавно почео да планира да преузме вођство странке. И то успешно. На чело лабуриста ступио је 2020. како би ту странку поновно ујединио и поправио њен лош рејтинг.
И направио је радикалне промене. Стармер је избацио доста чланова због наводних антисемитских тенденција, оштро се супротставио левичарском лабуристичком крилу, заложио се за то да представник левичарског крила Корбин више не може да наступа као кандидат странке. Критичари су говорили о страначкој „чистки“, а Стармера се од тих времена описује и као „немилосрдан“.
„Човек центра“?
Стармер је након тога странку вратио у политички центар. О темама као што су „закон и ред“ почело је гласније да се дискутује, а стишале су се расправе о национализацији или о повећању пореских стопа. Лабуристи су током ове предизборне кампање запоставили градове који важе за „студентска утврђења“ и уместо тога концентрисали су се на бираче свог некадашњег „црвеног зида“ (red wall), а то су они центри у којима је та странка традиционално јака, центри које су изгубили на изборима 2019, односно подручја која су тада освојили конзервативци.
Стармерови симпатизери за њега кажу да је прагматичан, да је „човек центра“. Критичари пак тврде да он мења своје ставове у зависности од тога с које стране дува ветар, да заборавља на своја обећања…
Његов биограф Болдвин каже да он делује другачије од већине политичара, да поступа као правник, што значи тактички. Уместо да има некакву велику визију, па онда мора да пристаје на компромисе кад се појави прва већа препрека, Стармер више воли мање, практичне маневре и онда напредује на свом путу, каже Болдвин.
Заокрет улево?
Да ли је он заиста „човек центра“ или је ипак стратег? То је за сада отворено питање. Политиколог Тим Бејл с лондонског универзитета Краљица Мери не искључује могућност да Стармерови лабуристи у будућности направе нови заокрет улево.
Кир Стармер није велики говорник какав је био бивши премијер Тони Блер, који је 1997. лабуристима донео велику победу и уједно постао симбол новог почетка у земљи. Стармер није ни радикални социјалиста попут Џеремија Корбина. За неке, попут већ споменутог госта ТВ-дискусије, он је политички робот. У сваком случају јасно је да је Стармер за веома кратко време лабуристе учинио занимљивом опцијом. Странком за коју су људи спремни да гласају.
Извор: Дојче Веле
