У земљама Западног Балкана током 2020. године нису забиљежени терористички напади, али изазов и даље представљају репатријације, али и процесуирање, реинтеграција и рехабилитација држављана из Сирије и Ирака, који су се придружили милитантним организацијама у овим земљама, пише у годишњем извјештају америчког Стејт Департмента о тероризму.
За разлику од земаља Еуропе које су довеле у питање право на држављанство особама које су отишле у Сирију и Ирак, Албанија, Босна и Херцеговина и Сјеверна Македонија су досад успјешно репатрирале држављане, наводи се.
Више од 40.000 страних држављана из око 60 земаља, жена и дјеце углавном, остало је у камповима у Сирији након територијалног пораза „Исламске државе“у марту 2019. године, а у затворима за мушкарце је око 10.000 особа. Међу њима је и даље око 400 особа из земаља Западног Балкана.
Косово: Успјешна реинтеграција повратника из Сирије
Косово наставља рјешавати посљедице репатријације четири осумњичена припадника тзв. Исламске државе и 106 чланова обитељи, који су враћени из Сирије 2019. године, што је једна од највећих цивилних репатријација до сада из зоне сукоба, наведено је у извјештају.
Све одрасле особе су казнено гоњене или на неки други начин пресуђене од органа за провођење закона, а двојица мушкараца остају у затвору. Жене и дјеца настављају примати помоћ при реинтеграцији кроз програме које финанцирају Сједињене Америчке Државе и Еуропа и Одјел за превенцију и реинтеграцију Министарства унутарњих послова Косова. У школе је уписано 37 од 74 дјеце повратника, а уз помоћ међународних донатора женама повратницама пружена је помоћ у реинтеграцији и запошљавању.
Иако је косовски законодавни оквир међу најсвеобухватнијим на Балкану, изазов за дугорочну сигурност представљају кратке казне, пријевремено пуштање из затвора и недостатак организираног надзора након отпуштања. У извјештају се наводи и да је Косово прогласило цијели Хезболах терористичком организацијом.
Током октобра 2020., Одјел за борбу против тероризма косовске полиције ухапсио је мушкарца који је пријетио велепосланику Косова у Француској, након што је велепосланик ретвитао чланак Ле Фигаро магазина у којем је приказана хронологија напада на сатирични часопис Чарли Хебдо. Тужитељи су 8. децембра отпечатили оптужницу за потицање на тероризам.
Тужитељи су у септембру подигли оптужницу против Игбале Худути за потицање на терористичка дјела. Худути је ухапшена 7. јануара због својих објава на друштвеним мрежама у којима се критизира Вашингтон због убиства иранског заповједника Касима Сулејманија и позива на освету.
Врховни суд Косова потврдио је 24. септембра казну од пет и пол година затвора због судјеловања Висара Куковција у терористичкој скупини „Исламска држава“, док је наложио поновно суђење због оптужби за злостављање дјеце. Куковци, један од милитаната враћених из Сирије 2019., снимио је пропагандне видеозаписе у којима је ставио самоубилачки прслук на свог трогодишњег сина.
У јануару је и Ариан Крyезиу осуђен на 46 мјесеци затвора због судјеловања у терористичкој скупини „Исламска држава“. Од 32 жене враћене из Сирије 2019., 29 их је признало кривњу за судјеловање у ИДИЛ-у и добило кратке, увјетне казне. Жене ће избјећи затвор ако не буду чиниле даљња кривична ђела, редовито се пријављују у косовску полицију и имају психолошку помоћ. Од новембра је још седам жена оптужено за суђеловање у терористичкој групи.
Косово је такођер наставило проводити програм — уз помоћ америчких стручњака — за побољшање управљања осуђеницима за тероризам у затвору.
БиХ: И даље без државне стратегије за борбу против тероризма
Босне и Херцеговина још није почела с израдом нове Стратегије за превенцију и борбу против тероризма унаточ томе што је стратегија истекла крајем 2020. године.
Осим тога, Парламент је одбио нацрт измјена и допуна уведених 2018. ради даљњег усклађивања закона БиХ с директивама ЕУ о сузбијању тероризма због политичких пријепора око наводног пријеноса надлежности с ентитетске на државну разину.
Државна агенција за истраге и заштиту (СИПА) и даље је водећа јединица за проведбу закона која обавља протутерористичке функције; међутим, његова је учинковитост ограничена слабом сурадњом с државним тужитељством.
Стејт Департмент наглашава да није било покушаја одласка на страна ратишта 2020. године, иако су неки држављани БиХ и чланови њихових обитељи и даље у Ираку и Сирији. БиХ наставља бити вољан партнер у репатријацији и у процесу је успостављања међуагенцијског координационог тијела за надгледање будућих напора у репатријацији, наводи се.
Благе казне у случајевима тероризма и даље су изазов, с казнама у просјеку три и пол године за оптужбе повезане с тероризмом. У истрагама, „међуљудске и међуагенцијске свађе и вођење расправа поткопавају потпуно учинковиту сурадњу“, пише у извјештају. Иако су координиранији напори на рехабилитацији и дерадикализацији још увијек потребни, различите скупине цивилног друштва, Међурелигијско вијеће и појединачни вјерски вође уложили су значајне напоре у спрјечавању и сузбијању радикализације насиља.
БиХ је наставила с напорима да прекине терористичке активности 2020. кроз казнене прогоне репатрираних држављана из Сирије. Свих седам повратника који су враћени 2019. је досад осуђено на државном суду. Суд БиХ је 2020. године ослободио јединог држављанина БиХ који је до сада процесуиран за борбе у Украјини. Кад је ријеч о борби против насилног екстремизма, насилна екстремистичка идеологија и регионалне националистичке скупине остају потенцијални извори тероризма у БиХ, оцјењује Стате Департмент.
Поједини вјерски вође и групе цивилног друштва диљем земље су појачале напоре за идентификацију “екстремистичких утјецаја” и извора отпорности у својим заједницама, уз подршку низа међународних донатора.
Србија: Радикализација кроз расно или етнички мотивиране идеологије
Без терористичких напада 2020. и ниске разине активности регрутације у вези с „Исламском државом“, главни проблеми тероризма у Србији остају кретање новца и оружја кроз регију, и повратак држављана са страних ратишта, те саморадикализација кроз расно или етнички мотивиране идеологије често повезане с национализмом или националистичким скупинама.
Србија се у септембру обвезала прогласити Хезболах терористичком организацијом и проширити сурадњу с међународним организацијама за борбу против тероризма кроз имплементацију сустава провјере путника. Србија је посљедњих година осуђивала појединце за судјеловање у терористичким активностима у Сирији и за судјеловање у сукобу Русије и Украјине у источној Украјини, иако се чини да Министарство унутарњих послова примјењује различите стандарде на стране борце у два сукоба, с повратницима из Сирије казне иду и до 15 година затвора, а већина повратника из Украјине добива увјетне казне.
Србији недостаје законодавство које шире покрива понашање везано уз обуку терориста, финанцирање терористичких организација и активности врбовања терориста, осјењује се у извјештају.
Албанија и Македонија: Брига о повратницима из Сирије
За Албанију и Македонију извјештај наводи да су земље сурађивале као чланице Глобалне коалиције за борбу против „Исламске државе“, у првом реду враћањем значајног броја држављана из Сирије и Ирака. Главни протутерористички проблем с којим се суочава Сјеверна Македонија јесу управо повратници, с обзиром на њихову способност да успоставе насилне екстремистичке ћелије, планирају нападе и радикализирају друге.
Од 126 одраслих који су боравили у Сирији и Ираку, 38 је убијено, 69 се вратило у Сјеверну Македонију, а 19 их је остало. Власти су процијениле разину терористичке пријетње као „просјечну“ или средњу, будући да су припадници и симпатизери групе задржали присутност у земљи.
Пријетња тероризма у Албанији такођер укључује држављане који се враћају из Ирака и Сирије, као и иранску државно спонзорирану активност усмјерену првенствено против пресељене иранске опорбене скупине Муџахедин-ел-Халк, чији су чланови у Албанији. У извјештају се за Црну Гору наводи да је јулу и октобру, Фронтеџ најавио двије додатне операције за јачање морских граница, с посебним нагласком на сузбијање кријумчарења дроге и оружја, трговину људима и тероризам. Црна Гора је такођер чланица групе за борбу против ИДИЛ-а.
Глобална пријетња од терористичких група
Терористичке групе остале су „трајна и свеприсутна пријетња у цијелом свијету“ током прошле године, закључио је амерички Стејт Департмент.
„Сједињене Државе и њихови партнери направили су значајне велике кораке против терористичких организација“, закључује се у извјешћу о напорима у борби против тероризма до краја 2020.
Наводи се и да је „пријетња од тероризма постала географски више распршена у регијама широм свијета“. У извјешћу се наводи да, иако је терористичка скупина Исламске државе изгубила сав териториј који је заузела у Ираку и Сирији, „организација и њезини огранци наставили су водити свјетску терористичку кампању, изводећи смртоносне нападе на глобалној разини“, убивши више људи 2020. него било које претходне године.
У извјешћу се наводи да су се Ал-Каида и њезине подружнице суочиле са „значајним“ губитком два кључна челника, али су њихове мреже наставиле искориштавати недовољно управљане просторе, зоне сукоба и сигурносне празнине на Блиском истоку за стјецање терористичких ресурса и провођење тероризма напади.
У извјешћу Стејт Департмента наводи се да је глобална пандемија КОВИД-19 “закомплицирала терористички крајолик, стварајући и изазове и прилике за терористичке скупине“. Како је пандемија пореметила путовања, финанцирање и операције терориста, терористичке скупине су прилагодиле своје приступе, користећи интернет како би наставили радикализирати друге на насиље и инспирирати нападе диљем свијета.
Извор: Радио Слободна Европа
