Стара Херцеговина се у савременим оквирима политичког и друштвеног живота Црне Горе може посматрати као њена ”европска регија”. Њена историјска, културолошка, па и менталитетна самобитност је неспорна и тиме су стечени услови да се она, у складу са европском праксом, ”административно” препозна. Ова цјелина се и кроз актуелне политичке процесе у Црној Гори прилично чврсто оцртала у смислу својих тежњи и заштите интереса. Извјесно је да ће се такви процеси само појачавати у будућности.
Стара Херцеговина има изузетан економски потенцијал, обухватајући највећи дио природних и индустријских богатстава Црне Горе, са изванредним туристичкким потенцијалом и положајем којиј јој даје стратешку предност у односу на све остале регије, не само у Црној Гори.
Стара Херцеговина обухвата шест општина у Црној Гори: Пљевља, Жабљак, Плужине, Шавник, Никшић и Херцег Нови, као и дио општине Котор (Рисански залив и Кривошије).
У овој историјској области данас је највећи град Никшић. А након њега Пљевља и Херцег Нови. Стара Херцеговина обухвата и Пријепоље у Републици Србији, те Фочу и Калиновик у Републици Српској.
Херцег Нови је несумњиво препознатљивији као аутентицни и саставни дио културно-историјске области Боке Которске. Међутим, како се овакве регионалне иницијативе међусобно не искључују са другим и сличним историјским обрасцима, односно, како се подразумијева поклапање разних традиција и памћења на једмом те истом простору – дозвољавамо себи да Херцег Нови препознамо као град кога је основао босански краљ за потребе контакта средњовековне Босне са морем. Како га је унапредио и име му довршио херцеговачки велможа. Како је традицијом и структуром становништва својих под-орјенских села Херцег Нови вјековима био упућен на Требиње. И на крају – савремена саобраћајна мрежа сасвим јасно Херцег Нови увезује најприје са никшићком опстином, а потом и са жабљачком, са којима чини непоновљиву туристичку амбијенталну цјелину.
