Skoro 90 odsto svetskih močvara je ušlo u proces degradacije još od početka 18. veka. Na Svetski dan vlažnih staništa upozoravajući podaci – močvare, koje su od kritičnog značaja kao ekosistemi koji doprinose biodiverzitetu, ublažavanju ekstremnih klimatskih uslova i dostupnosti slatke vode – gubimo čak tri puta brže od šuma. Od urgentne je važnosti da se podigne nacionalna i globalna svest o važnosti močvarnih staništa kako bi se usporio gubitak površina pod močvarama, i da bi se podstakle akcije za njihovo očuvanje i obnovu. Svetski dan vlažnih staništa obeležava se od 1997. godine, svake godine 2. februara kako bi se podigla svest o važnosti močvara. Na isti dan je i godišnjica Konvencije o močvarama, koja je u Ramsaru u Iranu usvojena kao međunarodni ugovor 1971. godine.
„Močvare i ljudsko blagostanje“ – tema je Svetskog dana močvarnih staništa za 2024. godinu. Ovogodišnja kampanja ukazuje na to koliko su močvare i ljudski život međusobno povezani – sa ljudima koji troše hranu i druge resurse iz ovih produktivnih ekosistema. Aktuelni slogan podvlači kako su svi aspekti ljudskog blagostanja povezani sa stanjem svetskih močvara. Poziva nas da cenimo ta staništa i da povedemo računa o upravljanju njima.
Povodom obeležavanja Svetskog dana vlažnih staništa, i Svetska organizacija za zaštitu prirode WWF upozorava da nam je neophodno obnavljanje močvara, reka i jezera kako bismo usporili globalno zagrevanje, stvorili terene za prilagođavanje na klimatske promene i osigurali dobrobit za ljude. „Svega tri procenta od ukupne Zemljine površine čine vlažna staništa, a ta tri, naizgled mala, procenta apsorbuju ugljen-dioksid koliko i sve šume na planeti zajedno”, kaže Goran Vreljanski iz WWF Adrije. „U poslednjih 45 godina izgubili smo jednu trećinu vlažnih staništa poput bara, močvara, tresetišta i poplavnih šuma, i to mnogo brže nego što gubimo šume. Istovremeno, od njih zavisi oko 40 odsto biljnih i životinjskih vrsta”, dodao je Vreljanski.
Krajem ove i početkom sledeće godine planiramo sadnju autohtonih poplavnih vrsta drveća na površini od 36 hektara na području Specijalnog rezervata prirode Gornje Podunavlje. Ovaj poduhvat je deo regionalnog plana za revitalizaciju četiri vlažna staništa u 2024. godini na delu Evropskog Amazona od Slovenije, preko Hrvatske do Srbije, planovi su najavljeni iz WWF-a.
Močvarna staništa nestaju zbog niza situacija poput ubrzane urbanizacije, poljoprivrede ili kultivisanja sve veće površine i skoro sve su posledica čovekovog delovanja. Kako bismo mogli da živimo u skladu sa prirodom, potrebno je da sačuvamo prirodno stanište vidre, droplje, na stotine vrsta ptica i insekata, pa i čoveka.
Izvor: RTS
