Данијеле Меучи каже да Никола Тесла у Италији није превише познат и истицан, пре свега због спора око престижа са Марконијем, па Италијани као свој патриотски задатак воле да виде истицање свог сународника наспрам српског, америчког и светског генија
Овај италијански дизајнер, илустратор и стрип аутор у свом стрипу „Никола Тесла – човек који је обликовао будућност“ (Komshe, Београд, 2022) о Тесли није желео да говори само као о научнику, набрајајући његове неспорне заслуге за развој науке, технике и технологије, већ пре свега као о човеку, који је прошао кроз многе борбе у животу и савладао многа искушења, створивши велико и универзално дело и напредујући и реализујући се као личност.
Меучи је против мистификовања Теслиног лика и дела, које је доста присутно, посебно у популарној култури и псеудонауци, и – како је истакао на конференцији „Београдски котрапункт“ у јуну 2022. године – сматра да Теслу не треба приказивати као суперјунака у кључу оних из стрипова и филмова, већ као човека који је истински суперјунак не због надприродних моћи, него као неко ко је био спреман да изађе из своје зоне конфора.
Тесла је за њега човек јаке воље и јасног усмерења, који се није заробљавао везивањем за материјална добра и био спреман на ризик и самопревазилажење, приправан на неразумевање, одбацивање и исмевање, најпре због тога што је био човек будућности, чије идеје многи једноставну нису могли да разумеју, јер за њих није сазрела општа свест. Тесла је био један од оних ретких људи у историји који се нису кретали у оквирима опште свести епохе, него су ишли испред ње, антиципирали ново и тако заправо стварали, обликовали свет и његову будућност.
Његов стрип је настао на основу интервјуа који је Тесла 1935. године дао новинару Џорџу Виреку за часопис „Либерти“, који и представља наративни оквир стрипа, замишљеног као Теслино излагање у првом лицу о свом животу, хронолошки, уз повремене обрте временских перспектива. Стрип је визуелно реализован у техници акварела, са таблама које имају изразитију визуалну него наративну динамику, уз више нараторских и сасвим мало дијалошких деоница у „облачићима“. Сваки квадрат стрипа је веома лепа и релативно самосвојна слика, својеврстан табло, чија структура и акварелна техника асоцирају пре на простор сећања призваних у стварност, него на презентну стварност приповедног тренутка.
Овај стрип је фактографски прецизан, добро истражен, али не ради се о просто наменском и едукативном делу, већ оном које својом визуелном, па и ликовном лепотом, као и способношћу да евокативно и рафинирано представи многобројне – парафразирајући Теслине речи наведене у стрипи – „суптилне утицаје који су обликовали његову судбину“, свакако поприма уметнички карактер.
Меучи Теслу несумњиво види као Србина, укорењеног у својој традицији и идентитету, не негирајући универзални значај његовог генија и снагу његове личности, домете његовог личног развоја, који превазилази уобичајене и самонаметнуте људске границе, али не мистифујући га и не идеализујући, представајући га пре свега као човека. Данијеле Меучи се истражујућу Теслу чак преселио у Србију, где живи и ради већ годинама, што много говори о његовом односу према народу из ког је потекао велики научник, осећајући у њему, или надајући се и у њега призивајући, нешто од Теслиног откривалачког и слободног духа.
Последње поглавље стрипа је нека врста епилога смештеног у наше време, посвећеног Теслиној заоставштини, као резултату Теслиног „труда и наде“, али које призива труд и наду за сваког од нас појединачно, за наш народ и за све људе, да ће нам Теслин пример, живот, енергија, а не само открића, помоћи да достигнемо своја најдубља људска назначења. Теслино највеће достинуће је, као да сугерише италијански аутор, у томе је што је показао шта може бити човек, пре у смислу унутрашње самоизградње и самореализације, него спољашњих постигнућа, али која, ако су врхунска, не могу не почивати на оном првом. Највеће Теслини достигнуће је, у том смслу, он сам, показујући да је остварена и отворена људска личност највећи извор и посредник свега најбољег што се ствара и догађа у свету.
Стрип „Никола Тесла – човек који је обликовао будућност“ издат је премијерно у Србији, на нашем језику, у добро и квалитетно реализованој књизи, а већ се појавило и издање на енглеском („Nikola Tesla – The Man Who Defined the Future“), док су у плану и она на другом језицима. То је лепа, привлачна и паметна књига, која на прави начин представља Теслу као универзалну, свечовечанску и свесветку вредност, без мистификација и банализација, али ипак укорењеног у кутури свог порекла, откривајућу у њој наслаге и бљескове којих често нисмо свесни, а које нам понекад, као овај пут, и неко ко није одавде може помоћи да освестимо, а тиме потенцијално пустимо у дејство.
Тесла у том смислу не траба да буде предмет неке наше националне гордости и самозаљубљености, већ наша најсветлија слика пред светом и пред нама самима, која у нама открива нешто чега смо премало свесни, а што може да заинтересује и привуче људе са свих страна, помажући им да сазнају и доживе нешто дубоко и суштинско о стварности у којој сви ми живимо, а тиме и о себи самима. Ова књига може да буде од оних који ће нам помоћи да повратимо нешто од чини се неповратно изгубљеног самопоуздања и самопоштовања, како би као култура и као појединци могли да остваримо највише оног што је у нама, превазилазећи пасивност и дефетизам колико самопрезира, толико и самоумишљености.
Извор: Владимир Коларић/Искра
