Подаци које је јуче објелоданио МАНС који указују на наводне покушаје предсједника Мила Ђукановића и његовог сина Блажа да преко мреже разних организација и предузећа у неколико држава сакрију своју имовину, изазвали су велику прашину у Црној Гори.
Након ових информација, из опозиције су се огласити тврдњама да је Ђукановићево дјеловање усмјерено искључиво ка томе да сакрије и сачува огромну имовину, своју и своје породице, док из Демократске партије социјалиста синоћ оркестрирано тврде да се ради само о још једној фабрикованој афери како би се сакрила неспособност актуелне Владе.
Оптужују и МАНС да је “извођач радова”, иако је ова организација само мали дио глобалног истраживачког тима који се у протеклом периоду бавио финансијским истрагама.
Шта су “пандора папири”?
Пандора папире чини скоро 12 милиона процурјелих докумената који откривају сакривена богатства, избјегавање пореза и у неким случајевима, прање новца неких од најмоћнијих и најбогатијих људи на свијету, међу којима су се нашли и чланови породице Ђукановић на челу са предсједником Црне Горе. Више од 600 новинара из 117 земаља мјесецима су проучавали документа пристигла од 14 различитих извора, откривајући приче које ће бити објављиване ове недјеље.
Податке је прикупио Међународни конзорцијум истраживачких новинара (ИЦИЈ) из Вашингтона, сарађујући са више од 140 медијских организација у највећој глобалној истрази до сада.
У Уједињеном краљевству, ББЦ Панорама и дневник Гардијан предводили су истраживачки процес.
У Србији је тим Мреже за истраживање криминала и корупције (КРИК) истраживао документа, а у Црној Гори, МАНС, невладина организација која се бори против корупције и организованог криминала.
Шта је откривено?
Пандора папире чини 6,4 милиона докумената, близу три милиона фотографија, више од милион мејлова и близу пола милиона табела.
Документи откривају како неки од најбогатијих људи на свијету, међу којима је више од 330 политичара из 90 земаља, користе тајне офшор компаније како би сакрили сопствено богатство.
Лакшми Кумар из америчке експертске групе Свјетски финансијски интегритет (Глобал Финанциал Интегритy) објашњава да су ови људи „могли да износе и упућују новац у иностранство и сакривају их”, често преко анонимних компанија.
До сада су објављене приче о близу 80 милиона долара вриједном тајном богатству у некретнинама јорданског краља у Великој Британији и Америци, тајној имовини руског предсједника Владимира Путина у Русији, избјегавању плаћања пореза бившег британског премијера Тонија Блера и тајним купопродајним уговорима азербејџанског предсједника Илхама Алијева за некретнине у Британији, вриједне близу пола милиона еура.
У Србији, КРИК објављује да су откривени документи која доказују да је министар финансија Синиша Мали био власник 24 луксузна апартмана на бугарском приморју.
МАНС објављује да су актуелни предсједник Црне Горе Мило Ђукановић и његов син 2012. године склопили тајне уговоре о управљању њиховом имовином скривајући се иза сложене мреже повезаних компанија из Велике Британије, Дјевичанских острва, Панаме и Гибралтара.
Шта значи „офшор“?
Пандора папири откривају сложене мреже компанија основаних ван граница матичне земље, често са сакривеним власништвом новца и имовине. На примјер, неко има некретнине у Великој Британији, али је власништво успостављено кроз ланац компанија у другим земљама, или офшор.
Офшор земље или територије су:
оне у којима је лако основати компаније
постоје закони који отежавају идентификацију власника компанија
корпоративни порез је низак или га нема.
Ова одредишта се често називају порески рајеви или тајне јурисдикције. Не постоји потпуна листа ових пореских рајева, али најпознатије су земље попут Швајцарске и Сингапура, Кајманска острва и Британска Девичанска Острва.
Да ли је незаконито користити порески рај?
Рупе у законима омогућавају легално избјегавање плаћања одређених пореза тако што би неко пребацио новац или основао компанију у неком пореском рају, али се сматра неетичким.
Британска влада, на примјер, сматра да је избјегавање пореза „унутар слова закона, али не и у духу закона.”
Такође, постоје одређени легитимни разлози због којих би неко пожелио да чува новац и посједује имовину у различитим земљама, као што су заштита од криминалних напада или нестабилне политичке власти. Иако посједовање тајних офшор средстава није незаконито, коришћење сложене мреже тајних компанија да би се пребацивао новац и имовина савршен је начин да се сакрије зарада од криминала.
Политичарима се већ годинама указује да треба отежати избјегавање плаћања пореза или сакривања имовине, посебно послије објављивања докумената попут Панамских папира.
Али Џерард Рајл, директор ИЦИЈ-а, каже да „баш они људи који су могли да окончају тајне офшор праксе… и сами имају користи од њих.”
„Зато немају подстицаја и воље да окончају ове праксе”, каже Рајл.
Колико је лако сакрити новац у иностранству?
Потребно је само да се оснује компанија у једној од земаља или правосудних система са високим степеном тајности. Та компанија постоји само на папиру – нема запослених, ни канцеларије.
Но, троши новац. Специјалистичке фирме су добро плаћене за оснивање и вођење ових компанија за вас. Ове фирме могу да вам обезбиједе адресу и имена плаћених директора, и на тај начин не остављају трагове нити откривају ко стоји иза компаније.
Колико је новца сакривено у офшор земљама?
Немогуће је процијенити тачне суме, али се процјене крећу између 5,6 билиона до 32 билиона долара, тврде из ИЦИЈ-а.
Међународни монетарни фонд сматра да коришћење пореских рајева кошта владе широм свијета и до 600 трилиона долара у ненаплаћеном порезу сваке године.
Кумар каже да су ове праксе изузетно штетне за свако друштво.
„Могућност да се сакрије новац има директан утицај на ваш живот… Оно утиче на приступ образовању за ваше дијете, приступ здравственим услугама, становању”, рекла је Кумар.
Податке је прикупио Међународни конзорцијум истраживачких новинара (ИЦИЈ) из Вашингтона, сарађујући са више од 140 медијских организација у највећој глобалној истрази до сада, преноси BBC на српском.
Извор: (VOP/BBC)
