Чији је у ствари нови „словеначки“ предлог — цио Западни Балкан до 2030. у ЕУ

Мислим да САД све више размишљају у правцу да не желе да изгубе Западни Балкан због оклијевања и неспособности ЕУ. Једини притисак на Брисел који је могућ да до 2030. у своје чланство заједно прими преостале државе Западног Балкана, што сада предлаже Словенија, јесте амерички.

Овако о новом словеначком предлогу који је многе изненадио, размишља Слободан Зечевић из Института за европске студије.

Слободан Зечевић (Фото: Принтскрин/Б92)

Само што је прије неколико дана Ројтерс пренио да преостале балканске државе више не могу да рачунају на обећано мјесто у ЕУ, јер Брисел такве гаранције више не може да пружи, „Фајненшел тајмс“ је објавио потпуно контрапричу у чијем средишту је словеначка иницијатива.

Изненађујући словеначки предлог

Словенија, која тренутно предсједава Европском унијом, на састанку амбасадора у Бриселу 1. октобра изнијела је предлог према коме би ЕУ до краја деценије требало да се прошири на читав Западни Балкан. То је, наравно, представљало изненађење за чланице пред самит ЕУ и лидера Западног Балкана 6. октобра, на коме би требало да буде донијета декларација о питању проширења.

Предсједница Европске комисије Урсула фон дер Лајен, која је ових дана због тога обишла Западни Балкан, понављајући своју подршку земљама да се придруже Унији, практично је наговијестила да би ту фразу требало очекивати у декларацији и ништа више од тога. И политичари у региону на ову тему већ дуже гледају са скептицизмом, јер многе чланице ЕУ не показују жељу за проширењем.

Откуд сада овакав словеначки предлог неколико дана уочи самита?

Зечевић подсећа да је Словенија и раније износила ту тезу да све државе Западног Балкана треба заједно да уђу у ЕУ, али и напомиње да је и сам, као и многи, скептичан према тој идеји, јер за то постоје разлози.

Ко стоји иза Словеније

Државе западног Балкана нису на истом нивоу интеграција. Он подсећа да је огромна разлика између Србије и БиХ, између Србије и Сјеверне Македоније и Албаније, напомињући да БиХ и Северна Македонија нису ни отвориле преговоре. Ту је и питање Косова, које као државу и даље не признаје један број чланица ЕУ. Зато он напомиње да у овом тренутку није реалан консензус унутар ЕУ да се у пакету приме све те државе.

Урсула фон дер Лајен (Фото: SlovoPress)

„Мислим да је ово неки покушај да се избаци једна иницијатива која би говорила о томе да у догледно вријеме, односно да у неком релативно ближем року, све државе Западног Балкана треба да буду примљене у ЕУ. Ко стоји иза Словеније, не знам. Да ли је то нека америчка идеја, америчка иницијатива, јер Американци већ постају нервозни због тренутног стања и неодлучности ЕУ у вези са пријемом, што ствара нестабилност на овом простору“, каже Зечевић.

На питање да ли је по том питању могућ притисак на ЕУ, његов одговор је недвосмислен.

Ко може да притисне

„Једини притисак који је могућ је од стране САД. Мислим да су оне преломиле и у случају пријема Бугарске и Румуније 2007. године. Ко зна шта би са тим било да није било стратешке потребе САД да се те двије земље укључе у западне политичке, економске и војне интеграције. Према томе, врло је могуће. Садашња ситуација говори о томе да САД врло смета, прије свега, дестабилизација Балкана сама по себи због тих различитих националних интереса држава са Западног Балкана. С друге стране, смета им и страни утицај који се јавља на Западном Балкану“, истиче Зечевић.

Америка не би да због неодлучности и неспособности ЕУ изгуби Западни Балкан, а са њим интегрисаним у ЕУ она би овде много лакше могла да осигура свој утицај и интерес. Потпуно је друга ситуација, како каже, када сте члан једног интегрисаног система, умјесто садашњег стања, ни на небу, ни на земљи.

Мира Канкараш Тркља

Извор: Спутњик