Kako se rat sa Iranom ponovo rasplamsava, dok Vašington i Teheran razmenjuju talase međusobnih udara, predsednik Donald Tramp ponovo je zapretio napadima na lokacije povezane sa iranskim nuklearnim programom.
U obraćanju iz Ovalnog kabineta u utorak, Trampa su pitali da li veruje da je Iran prebacio nuklearne centrifuge u Planinu Kramp (Pickaxe Mountain), podzemni kompleks u blizini jednog od glavnih postrojenja za obogaćivanje uranijuma.
„Moguće je da jesu, ali nemamo potvrdu za to“, rekao je Tramp. „To ništa ne znači dok nemaju materijal [uranijum]. Mi pratimo materijal – tu se sve odlučuje.“
„Verovatno ćemo uskoro gađati to područje i oni tu ništa ne mogu da učine“, dodao je, nakon što je ranije poručio da će „svaka lokacija na kojoj uopšte razmišljaju o nuklearnom programu biti veoma snažno gađana“.
Tramp je više puta ponovio da Teheranu nikada ne sme biti dozvoljeno da razvije ili nabavi nuklearno oružje, a ovo nije prvi put da preti napadom na Planinu Kramp, koja je u Iranu poznata kao Kuh-e Kolang Gaz La.
„Uništićemo Planinu Kramp. Recite Irancima da budu spremni“, rekao je Tramp govoreći o tom nuklearnom kompleksu u intervjuu 13. jula.
Usred sve oštrijih pretnji i rastućih tenzija, magazin Tajm donosi pregled onoga što se zna o ovom iranskom postrojenju.
Šta je Planina Kramp?
Podzemni kompleks nalazi se oko 220 kilometara južno od Teherana, na svega dva kilometra od nuklearnog postrojenja Natanz.
U junu prošle godine, Sjedinjene Američke Države pridružile su se Izraelu u napadima na tri ključna iranska nuklearna postrojenja – akciji za koju je Tramp tvrdio da je „potpuno i u potpunosti uništila“ mete koje su gađane.
Među pogođenim objektima bio je i Natanz, za koji se verovalo da se u njemu nalazi visoko obogaćeni uranijum. Ulazi u to nuklearno postrojenje ponovo su gađani u prvim danima rata sa Iranom, koji je počeo 28. februara.
Tokom prošlogodišnjeg dvanaestodnevnog rata bombardovano je i nuklearno postrojenje u blizini grada Isfahana, udaljeno oko 130 kilometara. Međunarodna agencija za atomsku energiju (IAEA) saopštila je da se u tunelima tog kompleksa najverovatnije nalazi skladište sa oko 440 kilograma obogaćenog uranijuma.
Prema navodima američkog Instituta za nauku i međunarodnu bezbednost (ISIS), tunelski kompleks koji se gradi ispod Planine Kramp nije bio meta ni napada u junu 2025. godine, ni udara izvedenih 2026. godine, „izuzev uništenja jednog vozila na obližnjoj deponiji iskopanog materijala, za koje verujemo da je najverovatnije bilo povezano sa protivvazdušnom odbranom“.
Kakva je istorija Planine Kramp?
Izgradnja ovog kompleksa počela je 2020. godine, nakon požara u Natanzu, za koji je iranska Organizacija za atomsku energiju tvrdila da je izazvan sabotažom.
Iran je tada saopštio da su podzemne hale namenjene da zamene uništeni nadzemni pogon za sklapanje naprednih centrifuga u okviru nuklearnog postrojenja Natanz, navodi Institut za nauku i međunarodnu bezbednost (ISIS).
„To je izuzetno duboko postrojenje. Ne znamo tačno koliko je duboko, ali je vrlo verovatno da se nalazi na najmanje 100 metara ispod zemlje“, rekao je za Time Džejms Akton, kopredsedavajući Programa za nuklearnu politiku pri Karnegijevoj zadužbini za međunarodni mir.
„Takav objekat praktično je nemoguće uništiti. Najviše što može da se uradi jeste da se uruše ulazi u tunele.“
Da li je Planina Kramp operativan kompleks?
Tramp je ranije ovog meseca izjavio da Sjedinjene Američke Države „pažljivo prate“ Planinu Kramp i da na toj lokaciji ne vide nikakvu aktivnost.
Prema proceni Instituta za nauku i međunarodnu bezbednost (ISIS), zasnovanoj na satelitskim snimcima, kompleks još nije operativan, ali se radovi i dalje nastavljaju.
Ovaj istraživački institut navodi da „i dalje nije jasno kada bi Planina Kramp mogla da postane operativna. Takođe nije poznato da li Iran i dalje planira da tamo izgradi veliki pogon za sklapanje centrifuga, imajući u vidu uništenje njegovog programa razvoja centrifuga, uključujući i kapacitete za proizvodnju delova neophodnih za takvo postrojenje.“
Portparol iranskog Ministarstva spoljnih poslova Esmail Bagaei izjavio je da se na toj lokaciji ne odvijaju nikakve nuklearne aktivnosti, ističući da su sve iranske nuklearne aktivnosti „u potpunosti prijavljene Međunarodnoj agenciji za atomsku energiju (IAEA), u skladu sa obavezama iz sistema međunarodnih kontrola.“
„Opsesivno fokusiranje Vašingtona na Kolang Kuh, gde se ne odvijaju nikakve nuklearne aktivnosti, nije ništa drugo do izmišljeni izgovor za agresiju, razaranje i sabotažu“, rekao je on 22. jula.
Prema proceni Instituta za nauku i međunarodnu bezbednost (ISIS), ukoliko Iran obnovi kapacitete za proizvodnju centrifuga, „mogao bi da planira izgradnju manjeg pogona za sklapanje centrifuga u okviru Planine Kramp, koji bi mogao da posluži programu razvoja nuklearnog oružja.“
Stručnjaci su za Time izjavili da i dalje postoji „opravdana zabrinutost“ da bi Planina Kramp mogla da se koristi „za mnogo više od bezbednog skladištenja“.
„Zabrinutost nije samo u tome da li je kompleks prvobitno zamišljen kao postrojenje za obogaćivanje uranijuma, već u strahu da bi upravo za to mogao da bude iskorišćen“, rekao je Akton.
Generalni direktor Međunarodne agencije za atomsku energiju (IAEA) Rafael Grosi izjavio je u martu za PBS da je Iran ranije „najavio nameru da na Planini Kramp razvija nuklearne aktivnosti“, ocenivši da je to „deo njihove prilično sistematske strategije da najosetljivija postrojenja smeste pod zemlju“.
Grosi je dodao da inspektorima IAEA nije odobren pristup kompleksu na Planini Kramp.
Pored toga, Međunarodna agencija za atomsku energiju od 2021. godine nije mogla nezavisno da proveri iranske kapacitete za proizvodnju centrifuga, niti obim njihove proizvodnje, što znači da bi Teheran, uprkos napadima u poslednje dve godine, i dalje mogao da raspolaže određenim rezervama.
Havijer Blas: Iran rizikuje da proigra svoju ormusku partiju
Spor oko iranskih nuklearnih kapaciteta
Iran već dugo tvrdi da je njegov nuklearni program „isključivo mirnodopski“, ali zabrinutost zapadnih lidera i dalje nije otklonjena.
Neposredno pre nego što je američka vojska u četvrtak izvela trinaestu uzastopnu noć vazdušnih udara na Iran, Tramp je ponovo optužio Teheran da ima „zle namere“ i poručio da „nikada, ni pod kojim okolnostima, ne smemo dozvoliti da čak i pomisle na to da poseduju nuklearno oružje“.
Iranski vrhovni vođa Modžtaba Hamnei u aprilu je obećao da će zaštititi nuklearne i raketne kapacitete zemlje, otvoreno prkoseći Trampu. On je rekao da će Iran braniti svoje „temeljne i savremene tehnologije – od nanotehnologije i biotehnologije do nuklearne i raketne tehnologije – kao nacionalno bogatstvo i čuvati ih jednako kao svoje morske, kopnene i vazdušne granice“.
Memorandum o razumevanju, potpisan 17. juna, predviđa da Iran nikada ne može da razvije nuklearno oružje – obećanje koje je vlast u Teheranu davala i ranije. U dokumentu se navodi da će Sjedinjene Američke Države i Iran rešavati pitanje postojećih iranskih zaliha obogaćenog nuklearnog materijala, uz „minimalnu metodu razblaživanja na licu mesta“, pod nadzorom inspektora Međunarodne agencije za atomsku energiju (IAEA).
Privremeni sporazum utvrdio je uslove produženog prekida vatre u trajanju od 60 dana, kako bi se ostavilo dovoljno vremena za tehničke pregovore o pitanjima kao što su nivoi obogaćivanja uranijuma.
Međutim, taj rok ističe sredinom avgusta, a obnavljanje sukoba dovelo je u pitanje čitav sporazum.
Izvor: Nedeljnik
