Diskusija na zasedanju Evropskog parlamenta 3. oktobra nije donela novu strast u raspravu o događajima od 24. septembra u Banjskoj, kako što, po svemu sudeći, nije zaintrigirala previše evropskih parlamentaraca da učestvuju u njoj.
Piše za Kosovo onlajn: Dragan Bisenić, novinar
Učesnici su bili uglavnom iz Hrvatske, Slovenije i Nemačke, dvojica iz Bugarske, dok je učešće ostalih bilo sporadično.
Vodeće izlaganje imao je slovenački komesar Janez Lenarčič. Taj nastup predstavljao je svojevresni otklon od prvih reakcija koje su došle iz Evropske komisije. On nije uopšte pomenuo reč „terorizam“, nit je govorio o sankcijama protiv Srbije.
Umesto toga, u njegovom govoru dominirao je poziv za nastavkom dijaloga. On je pozvao na što brže održavanje lojalnih izbora na severu Kosova i Metohije što je ocenio ključnim korakom za ublažavanje tenzija. On, takođe, nije pomenuo ni Zajednicu srpskih opština kao rešenje ili kao deo rešenja za položaj Srba na Kosmetu, već je u ime EU pozvao „sve političke aktere na svim nivoima vlasti, kako na Kosovu, tako i u Srbiji, da se konstruktivno angažuju u procesu koji vodi ka prevremenim lokalnim izborima na severu Kosova, kako bi izbegli dalje eskalacijske korake i podržali napredak u dijalogu uz pomoć EU“.
Zanimljivo je ni da gotovo niko od evropskih poslanika koji su učestvovali u raspravi, osim izvestioca u ime grupe evropskih Narodnih partija, Vladimir Bilčika i nemačkog poslanika Mihaela Galera, nije uopšte pomenuo ZSO. Bičik je bio izuzetak i u drugim ocenama.
Bilčik je dolazak na vlast Aljbina Kurtija ocenio kao smetnju pregovorima i napretku u dijalogu.
„Ako pogledam širu sliku u dijalogu, dozvolite mi da vrlo jasno kažem da je dolaskom Aljbina Kurtija na vlast dijalog, nažalost, nastao zastoj i da se više dijalog ne kreće u pravcu pronalaženja rešenja za praktična pitanja kao što je Zajednica srpskih opština ili nove kredibilne izbore na severu Kosova“, naveo je Bilčik.
On je zatražio da je pre ocene onoga šta je bilo u Banjskoj, potrebno otkrivanje šta se doista dogodilo.
„Potrebno nam je da otkrijemo ono što se zaista dogodilo 24. septembra, a lopta je u velikoj meri u rukama Beograda. Potrebne su nam činjenice, čvrste činjenice, pune činjenice, a ne pojačane emocionalne izjave medija i političkih lidera. Kada je u pitanju pravilna i kredibilna istraga, to nam je potrebno zarad smislenog budućeg dijaloga. Ne treba nam pojačana trka ko je kriv, niti površna igra sticanja neposrednih simpatija iz inostranstva“, zatražio je Bilčik.
Primer takvog stava moglo bi da bude i izlaganje izvestilice za Zapadni Balkan, Viole fon Kramon, koja se, prema transkriptu na stranici EP, uzdržala od preuranjenih ocena i teških reči, ne popuštajući zovu magične reči „terorizam“. Ona je zatražila da Srbija mora bezuslovno da sarađuje u istrazi i da procesuira sve odgovorne.
Ona je zatražila da Srbija odmah da skloni sve svoje trupe sa granice sa Kosovom i da se posveti mirovnom procesu, pri tome je pozvala da EU, zajedno sa NATO, mora da osmisli plan smirivanje severa Kosova. Prema njenom mišljenju, pojačavanje trupa KFOR-a predvođenih NATO-om je ključno, pa je pozvala Nemačku i druge države članice EU da slede primer Velike Britanije i da odmah pošalju dodatne borbene trupe KFOR-u i EUFOR-u jer će to biti „ključ naše važnosti i našeg uspeha u očuvanju mira, ne samo na Kosovu, već i na celom Zapadnom Balkanu“.
Logično bi bilo da utvrđivanje činjenica prethodi njihovoj oceni. Tome u prilog išla bi i ocena komesara Lenarčiča, koji je naglasio da je sada trenutak kada se „nalazimo se na ključnoj raskrsnici u dijalogu koji vodi EU“.
Podsećajući da su ranije ove godine, Kosmet i Srbija postigli sporazum o putu normalizacije, on je zaključio da „obaveze koje proizilaze iz ovog sporazuma ostaju važeće i obavezujuće“ i da je „faza pregovora završena je u martu“, te da „fokus sada mora biti na implementaciji i napredovanju procesa normalizacije“. Lenarčič je takođe modifikovao ocenu o ishodu poslednje runde dijaloga 14. septembra u Briselu. On je podelio odgovornost na obe strane, rekavši da „nijedna strana nije pokazala istinsku posvećenost unapređenju procesa normalizacije, uprkos kontinuiranim intenzivnim naporima Evropske unije“ i da „i jedni i drugi krše svoje obaveze u dijalogu“.
Visoki predstavnik za spoljnu politiku, Borelj, imao je sasvim drugačiju ocenu ishoda dijaloga 14. septembra. On je, nakon sastanka evropskih predstavnika sa liderima Srbije i Kosmeta, izjavio da kosovski premijer nije prihvatio kompromisni predlog EU.
„Premijer Kosova Aljbin Kurti nažalost nije bio spreman za korak napred“, ocenio je Borelj.
S dobrim instinktom, visoki predstavnik je upozorio i da se situacija na severu Kosova i dalje nije smirila, i zamolio obe strane da preduzmu korake za njenu deeskalaciju.
„Danas apelujemo na obe strane da odmah preuzmu akciju na severu Kosova da deeskaliraju situaciju, izbegnu sve buduće destabilizacije i da odmah omoguće lokalne izbore. Ne možemo da sedimo i čekamo sledeću krizu“, poručio je Borelj.
Mogućno je da komesar Lenarčič prosto nije uvažio ocene svog kolege ili je odlučio da, koristeći 24. septembar, ocene prilagodi u drugačijem pravcu, ali to svakako ne ide u prilog evropskog stava niti evropskom jedinstvu, kada je reč o dijalogu Beograda i Prištine. Osim toga, kosovski premijer je otvoreno napao Borelja i Lajčaka, da su osobe koje zastupaju poziciju Srbije, a tim povodom je napisao i pismo koje je poslao na veći broj međunarodnih adresa. Možda Janez Lenarčič nije bio jedan od njegovih primalaca, ali se čini da mu je ta argumentacija delovala ubedljivije od argumentacije kolege Borelja čije ocene je u svom izlaganju dezavuisao. U svakom slučaju, nije dobar znak jedinstva i delotovrnosti Evropske komisije koja je sada na zalasku svog mandata.
Nije dobro prošao ni drugi evropski predstavnik u dijalogu, Miroslav Lajčak. Nemački poslanik Tomas Vejc zatražio je od Lajčaka da napusti svoju poziciju zbog izostanka pozitivnog rezultata u dijalogu Srbije i Kosmeta. Ta želja nemačkog poslanika će se verovatno ispuniti, pošto je Lajčak, koliko se sada čuje, najozbiljniji kandidat za povratak na mesto slovačkog monistra spoljnih poslova.
Hrvatski evroposlanici koji su učestvovali u raspravi dominirali su raspravom, ali ne izgleda da su se previše bavili odnosima Beograda i Kosova i Metohije, već su više želeli da skrenu pažnju na položaj i ulogu Hrvatske. Jedan od njih je naveo da je Srbija glavni uzrok nestabilnosti na Kosovu, pa je „napad srpskih militanata na kosovsku policiju je klasičan teroristički čin i gospodin Borelj i učinio je veliku grešku što to nije jasno rekao“.
On je naveo da je „na isti način prije 30 godina napadom srpskih militanata na hrvatsku policiju započela je srpska agresija na Hrvatsku“, što su ponovili još neki učesnici rasprave.
U Evropskom parlamentu usvojena su u maju dva izveštaja gde su poslanici „pozvali Srbiju i Kosovo da se uključe u dijalog pod pokroviteljstvom EU i da bez odlaganja osiguraju postizanje sveobuhvatnog, pravnoobavezujućeg sporazuma o normalizaciji odnosa, na osnovu načela uzajamnog priznanja“. Usvajanje nove rezolucije o Kosovu najavljeno je za drugu polovinu oktobra. Biće to, razume se, prilika za proveru svih ovih ocena, ali i za uravnotežniji i dublji pristup sagledavanju onoga što se zaista događa na Kosovu i Metohiji i koji su glavni uzorci izostanka progresa u dijalogu i kakve su njegove dalje perspektive.
Izvor: kosovo-online.com
