Сублимација пропалих преговора опозиције и власти о изборним условима под покровитељством ЕУ
Од почетка је било јасно да се представници аборигенског дијела ЕУ (Словеније и Словачке) задужених за “дивљи Западни Балкан” неће залагати за демократију у Србији. Бесрамно је уопште и очекивати увођење демократије извани – слобода се не дарује, она се осваја и то сопственим жртвама. Српски сељак је умио да се супротстави тиранији Милана и Александра Обреновића, није писао писма енглеској краљици да га ослобађа и уводи парламентаризам.

Опозиција је учешћем у намјештеним преговорима показала своју слабост и обесмислила своје даље дјеловање. Сваки бојкот ће након учешћа у преговорима изгледати као признање ниског рејтинга. Опозиција је даље направила погрешне кораке објављивањем да ће учествовати на локалним изборима (Народна странка у Неготину) и да бојкот није опција (Борко Стефановић из ССП).
Учешћем у преговорима заједно са лажном опозицијом (господа која пијуцкају вино на Вучићевом канабеу у Вили Мир), која представља вучићевску итерацију потемкинских села, реална опозиција је показала да би радије подијелила међу својим алавим чланством шаку зоби са Вучићевог стола (јер мрвице су ипак за људе), него што би се искрено борила за демократију (иступано је са захтјевима да се државна подршка партијама исплати прије њиховог уласка у парламент).
Вучића је могуће побиједити на предсједничким изборима само кроз два испуњена услова:
- реална опозиција иступа са заједничким кандидатом, по преимућству познатом политички не радикално либералном особом;
- Ивица Дачић се кандидује као Вучићев противкандидат. Ова два услова обезбјеђују други круг упркос свему и неминовни пораз Вучића у другом кругу.
Реална опозиција је урадила готово све да до испуњења ова два услова не дође, јер Дачић није луд да стави своју главу на пањ у тој калкулацији.
Пријетње улицом су бесмислене све док Вучић ужива подршку Запада, а како су за вријеме преговора реалној опозицији полуевропљани Фајон и Билчик утрљали на нос, та подршка је стабилна кано клисурина. Још само недостаје да реална опозиција једва пребаци цензус и уђе у Вучићеву Скупштину гуменог печата, гдје ће послужити за легитимизацију свих његових поступака од Косова до екологије, јер то је оно што је режиму и потребно – слаба, послушна, али присутна опозиција.
Дефицит опозиције лоше изгледа пред западним партнерима.
Александар Ђокић
Извор: Politicki.rs