Уторак, 17 нов 2026
Журнал
  • Насловна
  • Гледишта
  • Други пишу
  • Слика и тон
  • Препорука уредника
  • Десетерац
  • Жива ријеч
  • Контакт
  • Одабир писма
    • Latinica
    • Ћирилица
Више
  • ЖУРНАЛИЗАМ
  • СТАВ

  • 📰
  • Архива претходних објава
Font ResizerAa
ЖурналЖурнал
  • Насловна
  • Гледишта
  • Други пишу
  • Слика и тон
  • Десетерац
  • Жива ријеч
  • Препорука уредника
  • Контакт
Претрага
  • Насловна
  • Гледишта
  • Други пишу
  • Слика и тон
  • Препорука уредника
  • Изаберите писмо
  • Десетерац
  • Жива ријеч
  • Контакт
  • Одабир писма
    • Latinica
    • Ћирилица
Follow US
© Журнал. Сва права задржана. 2024.
Гледишта

Српски језик за Европску унију – иницијативу за језичку равноправност потписало преко 10 000 грађана

Журнал
Published: 16. новембар, 2026.
1
Share
Фото: Дијаспора.рс
SHARE

Српски је матерњи језик 43,18% грађана Црне Горе и најзаступљенији језик у земљи, с вишевјековним историјским, културним и друштвеним континуитетом. Позивамо грађане Црне Горе да својим потписом дају подршку равноправном статусу српског језика у процесу приступања Европској унији.

Институционални пут

  1. Потписивање на званичном порталу:Подршка грађана иницијативи за језичку равноправност на званичном порталу за е-петиције Скупштине Црне Горе.
  2. Испуњење условастиче се прикупљањем обавезујуће квоте од 6.000 потписа пунољетних грађана Црне Горе.
  3. Институционално одлучивање:Званично разматрање пред Скупштином Црне Горе и упознавање Предсједника државе са иницијативом.

43,18% Најзаступљенији матерњи језик

Матерњи језик релативне већине грађана Црне Горе (43,18% популације) према званичном попису становништва.

17 од 25 општина у којима су говорници српског језика већина

Српски језик је већински у чак седамнаест локалних самоуправа укључујући и Главни град, Подгорицу. У једанаест црногорских општина српски језик чини натполовичну већину.

6.000 Потписа за скупштинску расправу

Обавезујући законски праг према правилима Скупштине Црне Горе за званично процесуирање иницијативе.

Горан Радоњић: Српски језик је доминантан у Црној Гори

Историјски континуитет

Вишевјековно усмено и писано насљеђе на територији Црне Горе

Вјековни континуитет од Мирослављевог јеванђеља од Црнојевића штампарије, цетињских читанки и буквара до савремених књижевних стваралаца из Црне Горе.

О ИНИЦИЈАТИВИ

О иницијативи за језичку равноправност

Српски је матерњи језик 43,18% грађана Црне Горе и најзаступљенији језик у држави. Према чл. 13 Устава, он је у службеној употреби. Уговором о приступању уредиће се и на којим ће језицима грађани Црне Горе бити уважени и заступљени у раду Европске уније. О начину приступања ЕУ одлучује Скупштина (чл. 15 Устава).

Предлажемо да Скупштина предузме нормативне активности из своје надлежности како би, у унутарњем уређењу и поретку, али и у контексту приступања ЕУ, српски језик, који је као матерњи најзаступљенији у земљи, изједначила с другим језиком по заступљености.

Петиција не доводи у питање уставни статус црногорског језика, већ вредносно јача процес приступања. Њен циљ је уважавање српског језика по угледу на чланице ЕУ попут Белгије, Финске, Ирске и Малте. Способност Црне Горе да уважи језичку једнакост највећег дијела својих грађана потврдила би њену демократску и институционалну зрелост, чинећи је достојном чланицом Европске уније.

Са овом петицијом упознаћемо и предсједника државе.

ДЕМОГРАФИЈА И СТАТУС

Демографска стварност и друштвена инклузија

У Црној Гори, држави кандидаткињи за чланство у Европској унији, највећи број грађана, њих 43,18% говори српским језиком. У питању је језик с највише говорника у овој земљи и њиме се, осим Срба који чине 33% укупне популације, служи велики број Црногораца (њих око 60.000) али и других националних заједница – попут Бошњака, Хрвата, Рома итд. Тиме српски језик, осим лингвистичке, културне и друштвене чињенице, представља снажан кохезивни чинилац и фактор инклузије грађанског друштва.

ДЕМОКРАТСКИ ДЕФИЦИТ

Иако већински у чак седамнаест од двадесет пет општина укључујући и Главни град, Подгорицу, сходно Уставу Црне Горе, он – супротно бројним европским праксама и базичним демократским вриједностима – у овој земљи не ужива статус службеног језика због чега се велики број грађана осјећа дискриминисаним.

ЕВРОПСКА ПРАКСА

Мултијезичност као темељна вриједност Европске уније

Европска унија, конституисана на идејама просвећености, демократије, равноправности и јединства, културолошки је шаренолик и хетероген политички савез. Међутим, она је то и у лингвистичком смислу, па се политика Европске уније базира и на идеји мултијезичности, а у складу са тим, од 2007. године функционише и орган европског комесара за мултијезичност.

Број службених језика ЕУ тренутно је мањи од броја држава чланица овог савеза: одређени број ЕУ језика се, званично, користи у више земаља. Па је тако њемачки, осим у Њемачкој, службени још и у Аустрији, Белгији и у Луксембургу; енглески се, службено, користи у Ирској и на Малти итд. док је, у Финској, осим суоми, тј. финског језика, службени и шведски којим говори тек око 5% популације. Политика језичке равноправности се спроводи и на локалним нивоима земаља чланица па је тако, рецимо, у словачким општинама у којима проценат чешког становништва износи преко 20%, службени језик, поред словачког, и чешки.

Српски језик у уставу Црне Горе више није далеки сан

Финска

Осим финског (суоми), службени је и шведски језик којим говори тек око 5% популације, уживајући пуну институционалну равноправност.

Ирска и Малта

Енглески језик се, службено и равноправно, користи у Ирској и на Малти, осигуравајући пуну заступљеност у раду институција Европске уније и афирмишући принцип вишејезичности.

Белгија, Аустрија, Луксембург

Њемачки језик је службени у више суверених држава ЕУ, потврђујући европско правило да језичка права превазилазе административне границе појединачних земаља.

Модел асиметричне вишејезичности

Један језик може бити службени на државном, а други на регионалном или на локалном нивоу. У Шпанији су други језици, осим шпанског, признати за службене на нивоу аутономних заједница, влада Шпаније тежи да, и на нивоу Европске уније, оствари статус службених језика у односу на каталонски, галицијски и баскијски.

Нажалост, Црна Гора у том смислу представља демократско и лингвистичко одступање од ЕУ пракси: у њој статус службеног не ужива језик којим говори највећи проценат становника, што у неким црногорским општинама износи чак и преко 80% говорника.

ИСТОРИЈСКИ КОНТИНУИТЕТ

Континуитет језика и писмености у Црној Гори

Не само да се данас српским језиком служи највећи број грађана Црне Горе, већ он, историјски посматрано, има и најдуже присуство у овој земљи. Неки од најстаријих споменика српске писмености и ћириличке баштине, попут Мирослављевог јеванђеља из 12. вијека, настајали су на територији данашње Црне Горе. У Црној Гори се налазила и једна од најстаријих словенских и ћириличких штампарија, и прва српска штампарија, а најстарије штампане књиге, попут цетињског Октоиха, потичу из 1494. године.

Континуитет српског језика представља и важан чинилац независне и међународно признате Књажевине, касније Краљевине Црне Горе, из 19. тј. с почетка 20. вијека. Државне Установе, школе и институције су се служиле само српским језиком, државне штампарије су објављивале српске читанке и букваре, као и граматике српског језика што је препознавао и правни систем.

Тако тзв. Закон о народнијем школама у Краљевини Црној Гори (1911) говори о српском језику и о српској писмености, а познат је и Земљопис Књажевине Црне Горе (1899) у коме стоји како „[…] становници Црне Горе говоре српским језиком.”

Ипак, српски језик је био неспорна чињеница и прије стицања државне независности и суверенитета, па је тако, на Цетињу, 1836. штампан „Српски буквар” (ради учења младежи) и 1838. „Српска читанка за црногорску младеж”. Присуство српског језика потврђује и бројна друга архивска грађа, ђачке дипломе, правна акта, али и богато књижевно насљеђе.

XII вијек

„Мирослављево јеванђеље” (1180–1191)

Један од најстаријих и најзначајнијих сачуваних споменика српске писмености и ћириличке баштине, настао на територији данашње Црне Горе.

„Октоих” и традиција штампарства

Црнојевића штампарија на Цетињу — прва државна и ћириличка штампарија код Јужних Словена и прва српска штампарија. Божидар Вуковић Подгоричанин, српски штампар из 16. вијека, у својој Венецијанској штампарији, од 1519. године, објавио више српских богослужбених књига.

Српски језик – договор кућу гради

  1. и 1838.

Цетињске читанке и буквари

На Цетињу су, у првој половини 19. вијека, штампани „Српски буквар” (1836) и „Српска граматика” (1838) – први уџбеници у традицији црногорског школства.

  1. и 1911.

Државни и школски закони

„Закон о народнијем школама” (1911) и „Земљопис Књажевине Црне Горе” (1899) у којима стоји како „становници Црне Горе говоре српским језиком.” Члан 1 Закона о народнијем школама каже: „Задатак је народнијема школама, да васпитавају дјецу у народном и религијском духу и да их спремају за грађански живот, а нарочито да шире просвјету и српску писменост у народу.”

ДРУШТВЕНА ИНКЛУЗИЈА

Парадокс језичке политике у Црној Гори

Српским језиком говори највише грађана Црне Горе па се њиме, осим Срба који чине 33% укупне популације, служи велики број Црногораца (њих око 60.000) али и других националних заједница – попут Бошњака, Хрвата, Рома итд. Тиме српски језик, осим лингвистичке, културне и друштвене чињенице, представља снажан кохезивни чинилац и фактор инклузије грађанског друштва. Ипак, иако већински у чак седамнаест од двадесет пет Општина укључујући и Главни град, сходно Уставу Црне Горе, он – супротно бројним европским праксама и базичним демократским вриједностима – у овој земљи не ужива статус службеног језика због чега се велики број грађана осјећа дискриминсаним.

Подржите иницијативу за језичку равноправност на званичном порталу Скупштине Црне Горе

Сваки потпис пунољетног грађанина доприноси достизању обавезујуће законске квоте од 6.000 за званичну скупштинску процедуру.

Подржите петицију

Потребна квота је испуњена за свега пар сати: петицију за језичку равноправност потписало преко 10 000 пунољетних грађана!

Овиме су испуњени услови потребни за званичну скупштинску процедуру и важну парламентарну расправу о суштинској друштвеној теми. Иницијатива за равноправност, у складу с демократским вриједностима, принципом вишејезичности, али и начелом једнакости и друштвеног плурализма, тежи да оствари равноправан статус за 43,18%, тј. за око 270.000 грађана Црне Горе који говоре српским језиком и представљају најдоминантнију језичку заједницу у овој земљи. Иако су потребни потписи прикупљени, ми вас позивамо да и даље, на званичном сајту за електронске петиције Скупштине Црне Горе, подржавате нашу иницијативу. Хвала вам!

Извор: Srpski4eu.me

TAGGED:Srpski4eu.meКултураПетицијаСрпски језикЦрна Гора
Share This Article
Facebook Telegram Copy Link
Previous Article Како лако купити стан: Десет година рада, без хране
Next Article Његош Осман-паши Скопљаку: „Када са мном говориш како мој брат Бошњак, ја сам твој брат, твој пријатељ“

Избор писма

ћирилица | latinica

Ваш поуздан извор за тачне и благовремене информације!

На овој страници уточиште налазе сви који разум претпостављају сљепилу оданости, они који нису сврстани у разне системе политичке корупције. Не тражимо средњи, већ истинит и исправан пут у схватању стварности.
FacebookLike
XFollow
YoutubeSubscribe
- Донације -
Ad image

Популарни чланци

Удео становништва у Европи који живи у властитим некретнинама у 2024.

Пише: Мирослав Здравковић Евростат је објавио саопштење (линк) о уделу становништва које живи у пренатрпаним…

By Журнал

У Његошу тражимо ослонац: У Будви, Београду и Новом Саду одржане јубиларне вечери поезије у част творца „Горског вијенца“

По десети пут одржане су врло мудро конципиране међународне Његошеве вечери поезије, чији идејни творац…

By Журнал

На „Тргу од ћирилице“ обиљежена стогодишњица смрти проте Сава Накићеновића

Проти Сави Накићеновићу, знаменитом Бокељу, свештенику, родољубу и истраживачу, било је посвећено шесто вече манифестације…

By Журнал

Све је лакше кад имаш тачну информацију.
Ви то већ знате. Хвала на повјерењу.

Можда Вам се свиди

Други пишу

Свечано обиљежен завршетак радова на Економском факултету УЦГ: инвестиција вриједна 2 милиона еура

By Журнал
ГледиштаПрепорука уредника

Јасеновац у Црној Гори

By Журнал
Други пишу

Проф. Мирјана Куљак: Tаворити и гасити се или искорачити и оживјети?

By Журнал
ГледиштаДруги пишу

Матија Бећковић: Политика не трпи умне и велике људе

By Журнал
Журнал
Facebook Twitter Youtube Rss Medium

О нама


На овој страници уточиште налазе сви који разум претпостављају сљепилу оданости, они који нису сврстани у разне системе политичке корупције. Не тражимо средњи, већ истинит и исправан пут у схватању стварности.

Категорије
  • Гледишта
  • Други пишу
  • Слика и тон
  • Препорука уредника
  • Десетерац
  • Жива ријеч
Корисни линкови
  • Контакт
  • Импресум

© Журнал. Сва права задржана. 2024.

© Журнал. Сва права задржана. 2024.
Добродошли назад!

Пријавите се на свој налог

Username or Email Address
Password

Lost your password?