Пише: наш стални дописник са Дивљег запада Милија Тодоровић (у улози Гарија Купера)
Древни пагански празник посвећен божанству рата – Марсу, нашем се народу, игром судбине, намеће кроз страдања која су везана за овај мјесец, а која су, у 20.вијеку почела мартовским превратом 1941.г, настављена НАТО агресијом у марту 1999.г, и продужена мартовским погомом 2004.г. Неопрезан према упозорењима, у сред Мартовских ида, страдао је Гај Јулије Цезар, иначе искусан и вјешт ратник, али очигледно жртва мирнодопских сплеткарења око власти и утицаја. Слично се десило и српском народу у марту 1941.г. У моменту када је цијела Европа била под Хитлеровом чизмом, а балканске земље (изузев Грчке) шапатом предавале свој суверенитет Хитлеру, херојски занос народа, покренут идеолошком пропагандом британских служби и комунистичке партије, али и врло недефинисаном политиком СПЦ (која је на Сабору гласала шта неће , а без јасне представе шта тачно хоће у предвечерје балканске кланице) оборио је Владу Цветковић – Мачек и отворио нападнутој Британији, бар на трен, новог савезника на другом крају континента, а Совјетском Савезу, испоставиће се, пар мјесеци одлагања „Барбаросе“ која се заглавила у децембарском снијегу и леду предграђа Москве и Лењинграда. Самом себи – невиђену кланицу са жртвама које ће заувјек измијенити и демографију и географију Срба на Балкану.
Као „награду“ за ту термопилску жртву рушења Тројног пакта из 1941.г, Срби су пола вијека касније добили бомбе у марту 1999.г, онда када је Милошевићев режим кренуо у обрачун са сепаратистима на Косову. Јесте, тај обрачун је покренуо егзодус албанског и српског цивилног становништва са Косова, – али тих НАТО-вских бомби није било да зауставе егзодус Срба из Книна, Баније, Славоније и Грахова коју годину прије тога!? А и у једном и у другом случају радило се о војним акцијама које су „штитиле уставни интегритет једне дрзаве“.
И коначно, када је цио српски народ био или покорен или окружен НАТО војном силом, пред носом НАТО генерала и нишана, без икаквог утицаја било Цркве, било комуниста, било икаквог другог фактора осим оних које НАТО држи под контролом, десио се у марту 2004. невиђени погром српског народа на Косову.
Српски народ, попут Цезара, баш током марта, постаје жртва сплетки, избоден са 100 ножева од оних које је сматрао најближима.
До читања у сљедећем броју….
