Banatski Srbin Jovan Ivanović (1845−1902) komponovao je najpopularniji valcer na svetu „Dunavski valovi“.
Ova kompozicija prvi put je štampana 1880. godine u Bukureštu a 1889. nagrađena je prvom nagradom na Svetskoj izložbi u Parizu. Ovu pesmu izvodili su, pored ostalih Frenk Sinatra, Đango Rajnhart, Endi Viliams, Tom Džons, Glen Miler…
Podaci o našem zemljaku Ivanoviću očuvani su u sećanjima na susret s njim čuvenog tamburaša Vase Jovanovića (1872-1943) prilikom njegovih nastupa u Glacu, Rumunija:
U Frankovićevoj kafani „Delfi“, ansambl je svirao desetak dana. Na repertoaru su imali većinom klasičnu muziku, orkestriranu za njihov tamburaški sastav i svake večeri slušala ih je najotmenija publika. Jedan gospodin je bio redovan posetilac lokala, koji je sa naročitom pažnjom slušao sviranje srpskih tamburaša. Jedne večeri, za vreme pauze, mnogi ugledni gosti počeše da prilaze tom gospodinu, čestitajući mu na nečemu.
Po pričanju Jovanovića, on je prolazeći pored tog raspoloženog društva, čuo da prisutni izgovaraju prezime Ivanovići. Kada je to preneo svojim drugovima, oni zaključiše da je reč o poznatom muzičaru Jovanu Ivanoviću, pa odmah zasviraše njegov, već tada svima poznati valcer, „Dunavski talasi“. Svi se namah utišaše, a Ivanović se odvoji od velike grupe svojih poštovalaca i sa najvećom pažnjom sasluša sviranje svojih sunarodnika, kompozicije, koja ga je proslavila. Posle odsviranog valcera, Ivanović priđe tamburašima i rukujući se sa njima, zahvali im na divnom muziciranju i reče im da je upravo obavešten o svom postavljenju za glavnog kapelnika rumunskog dvora.
Pored ostalog, sećao se dobro Vasa, ispričao im je, da je svojevremeno želeo da svoje muzičko znanje prenese i sa njime bude od koristi ondašnjoj Srbiji, ali je kod nadležnih naišao na nerazumevanje. Hteo je, kaže, da u Beogradu otvori višu muzičku školu, ali je kralj Milan Obrenović to odbio rečima:
„Za muziku nema budžeta, treba vojsku opremati!“
„Eto, ja kao Srbin koji voli svoj narod, odlazim u stranu zemlju, nemajući da radim tamo, gde mi sveta dužnost to nalaže. I, kako vidite, ovde postižem uspehe i to se ceni“, izrekao je Ivanović reči, koje je Vasa dugo pamtio. (Boško Brzić: Vasa Jovanović, tamburaš i kompozitor; Novi Sad 1993).
Jovan Ivanović umro je 1902. u Bukureštu.
Njegov potomak je čuveni ruski umetnik Andrej Ivanović, ro]en u Bukureštu 1968. godine, dobitnik mnoštva međunarodnih priznanja i nagrada, uključujući zlatnu medalju na Svetskom pijanističkom takmičenju u Sinsinatiju, Ohajo. Svoj trijumfalni debi imao je 1996. g. u Njujorku. Smatran je jednim od naznačajnijih interpretatora ruske klasične muzike. Profesor je klavira na Državnom Sankteperburškom konzervatorijumu.
Izvor: Ranko Jakovljević/HRONOGRAF
