Ако хоћемо да играмо егал с најбољима и да имамо шансу да их добијемо, морамо бити бржи и стартнији. То захтјева да такве играче препознамо у млађем узрасту и да их форсирамо, по цијену мањег талента у финалном издању екипе.
Ако хоћемо да играмо егал с најбољима и да имамо шансу да их добијемо, морамо бити бржи и стартнији. То захтјева да такве играче препознамо у млађем узрасту и да их форсирамо, по цијену мањег талента у финалном издању екипе.
Али изнад извега треба да постанемо поштенији и да заволимо фудбал како га воле све велике фудбалске нације а не да лијечимо своје националне фрустрације на терену и да нам је криминал основни разлог управљања у фудбалу.
Ми живимо у паралелној стварности, и ако се икад деси да ми прођемо у неко полуфинале опет ће то бити свима у инат јер смо ми „небески народ“. Просто уживамо у сопственим фикцијама, поготово кад смо на гомили. Јер глупо је бити у полуфиналу а да је то дио вишестране организације, смислено је само ако је то „Божија воља“…ако је некако „пало с неба“. Зато нам треба „Пикси ефекат“ тј. „јунак на бијелом коњу“ који ће једним потезом одагнати све системске мане и донијети пуно народне радости. Зато нам треба Јокић у кошарци, Ђоковић у тенису и сл
Филип Драговић
