У згради Старог сата у Шамцу у априлу ће бити отворена спомен-соба посвећена пионирки српске костимографије Милици Бабић Андрић, рођеној Шамчанки и супрузи нобеловца Иве Андрића, најавила је директор шамачког Центра за културу Миланка Благојевић. Благојевићева је рекла Срни да пројекат заједнички реализују Центар за културу и Министарство просвјете и културе Републике Српске. Она је навела да је ресорно министарство уврстило Милицу Бабић Андрић међу знамените личности Републике Српске које су обиљежиле одређене епохе, те да је Влада Републике Српске одобрила 50.000 КМ за ову спомен-собу.
„Спомен-соба ће бити смјештена у згради Старог сата коју је прије 95 година изградио добротвор Тошо Ставрић, а сада је у власништву Епархије зворничко- тузланске. У пет просторија на 120 метара квадратних биће представљена архивска грађа, фотографије, костимографске скице са премијера филмова, опера, представа, а дио простора предвиђен је за три оригинална костима Милице Бабић Андрић прве школоване костимографкиње у Београду“, рекла је Благојевићева.
Она је додала да ће бити напраљена и реплика атељеа Милице Бабић у којем ће се налазити њена грађа, скице, једна реплика костима и списак представа и награда које је добила. Планирано је и опремање мултимедијалне собе гдје ће грађани имати прилику да у дигиталној форми виде цјелокупну архивску грађу коју Центар за културу у Шамцу дуго прикупља. „Центар за културу ће покушати дочарати како је изгледао заједнички живот Милице и Иве Андрића, јер ћемо направити дневни боравак и захваљујући Музеју из Београда изложити, поред осталог, њихов оригинални вјенчани лист, фотографије из куће у Херцег Новом и са додјеле Нобелове награде, те тестамент Иве Андрића у којем се види да је све оставио супрузи Милици“, рекла је Благојевићева. Центар за културу је прошле године, у оквиру обиљежавања Дана општине Шамац, организовао тродневни фестивал „Милица – жене у умјетности“ посвећен лику и дјелу Милице Бабић Андрић.
Тада је отворена и изложба „Милица Бабић Андрић – живот и дјело“ која је плод сарадње са Музејом Народног позоришта у Београду, Музејом позоришних умјетности Србије и Музејом града Београда.
Бабићева је била српски костимограф и универзитетски професор. У Народном позоришту у Београду радила је више од 30 година. Опремила је око 300 позоришних представа, опера и балета од 1930. до 1963. године. Сарађивала је и са позориштима из Загреба, Сарајева, Бањалуке, а образовање стицала у Европи. Рођена је у трговачкој породици у Шамцу 2. септембра 1909. године. Презиме Миличине мајке Зорке води поријекло од Писаревића из Шамца, а отац Стеван био је имућан трговац и могли су да јој омогуће школовање у Бечу и Паризу.
Извор: Глас Српске
