Кадгођ је добре воље био, најрадије би гледао љети к вечеру ђе се перјаници утркују, кад с мјеста и загонке скачу, и кад се камена с рамена надмећу, као и друге народне игре, које само весели и окретни момци играју као што су Црногорци. Зими се, најмање до поноћи, са шенатурима покрај пламтеће ватре шалио, од којих би вазда по коју ријеч чуо коју би он после у његовим књигама или пјесништву знао вјешто употријебити.
Владика је вазда имао по 3-4 коња на јаслама, а каткад и више, а да је икад у његовоме вијеку којега за новце купио, него му дар од паша долазили, а неке четници, кад гођ је који коњ турски приличан био, владици га поклонили (ријетки су били они коњи који би га могли у дугу путу носити, него би вазда, кад би далеко путовао, два коња водио и наизмјенице јахао). Љети би сваки дан по сунчаном заходу час једнога час другога узјахивао и по једном у сву трку преко ондашње простране ливаде трчао.
Кадгођ је добре воље био, најрадије би гледао љети к вечеру ђе се перјаници утркују, кад с мјеста и загонке скачу, и кад се камена с рамена надмећу, као и друге народне игре, које само весели и окретни момци играју као што су Црногорци. Зими се, најмање до поноћи, са шенатурима покрај пламтеће ватре шалио, од којих би вазда по коју ријеч чуо коју би он после у његовим књигама или пјесништву знао вјешто употријебити.
…До пред саму његову смрт употребљавао је најфинији турски дуван кроз чибук, али сасвим умјерено, јер није никад прећерани дуванџија био. А кад би по свијету ходао, вазда би најбољих цигара пушио, и може се рећи да је он први као Црногорац почео цигаре употребљавати.
Кад су Црногорци први пут виђели цигар и обишли како се он пуши, а не знајући како се у нашем језику зове, они су му од прве нађели име „увијач“, но ове ријечи у Вукову лексикону нема, зато што је није чуо, као ја, кад сам на Цетиње живио.
Вук Врчевић
Извор: РТС
