Црногорски медији, какви су Побједа, Градска ТВ, Портал Аналитика, ЦДМ и сл., макар двије трећине свих својих медијских садржаја могу сврстати у рубрику јединственог назова: СРБОМРЖЊА или О ЧЕТНИЦИМА И ПАРТИЗАНИМА (јуче, данас, сјутра, довијека).
Посебно у србофобној хистерији предњаче колумнисти споменутих медија, а да то више није у служби некакве идеологије или пропаганде, већ да је ријеч о некаквој патологији свједочи чињеница да ти списатељи никад да обраде било коју другу тему од друштвеног и интелектуалног значаја.
Како за њих постоји само србомржња као основни дискурс, одсносно, прича о четницима и партизанима као повремени екскурс (мада са истим посљедицама), то не може бити другчије схваћено него да се ти списатељи и њихови уредници хране или лијече србомржњом.
Таман вала да примају милионске хонораре једном би могли написати нешто о климатским промјенама; аман, о било чему што излази из домена србофобије.
Но, ево, исте ове споменуте медије јуче на порталу Аналитика црногорски дипломата Жељко Перовић маркира као „посљедњу линију одбране Црне Горе“.
Вели дипломата: „Optuživati ih za neprofesionalnost, netolerantnost a neke od njih i za govor mržnje je isto, kako neko lijepo reče ovih dana, kao i optuživati Gandija za nasilje. Političku svrstanost – procrnogorsku – da, ali kakvi bi to mediji bili ako nemaju jasan stav o događanjima koje opisuju“, navodi Perović“.
Бизарно је заиста. Толике деценије играти игру двоструких аршина. Толерисати сопствени национализам, а оптуживати сваки други. Позивати се на демократију, а сијати политичко једноумље и шовинизам. Изигравати жртву, а приватизовати „љубав“ према држави, колико и саму државу.
Да ли ти људи и медији икада поставе питање да нијесу можда минуле деценије, у којима су њихови идеолошки очеви разорили привреду, школство и здравство, распродајући и монополишући буквално све у, под и над Црном Гором највећи непријатељи ове државе.
Минулих дана пласирана је вијест, податак да је Црну Гору од 2011. године напустило 75 000 грађана, град величине Никшића. Па јесу ли ти људи побјегли из Црне Горе јер је у вријеме владавине идеолошких очева тзв. процрногорских медија и колумниста било благостање у држави?
У поенти ствари, све док се не освијесте шефови, уредници и списатељи споменутих медија и идеологија, те не увиде колико је огроман њихов допринос у урушавању Црне Горе, у њој неће бити напретка.
Но, бојим се да ћемо тада сви бити „исти“ и на истој, „посљедњој линији одбране“, да још понеког задржимо да не оде, па макар да остане овдје као подстанар у сопственој кући.
Али, хоћеш, сити и пресити, плаћени и преплаћени, а мржњом затровани „родољуби“ први ће побјећи. Вазда је тако било, нажалост и биће.
Милован Урван
