Jedinstvena zbirka umetničkog nakita Slavoljuba Galića Đanija, sa 33 filigranska artefakta, po jedan za svaku godinu Hristovog života.
„U svetlosti lica Tvoga ja se ogledam na svakoj stvari. Bez Tebe, ja i stvari ne bi bili ogledala jedno drugom, no mrak i bezdan. Kao što me snovi muče, tako me muče i stvari, jer šta su stvari do snovi Tvoje neizrecive jave. I vasiona sanja, i ne može da se nasanja lepote svoje. Vasiono moja sanjiva, dok san sanja san, plaše se jedan drugog, mada traže tumača i utešitelja jedan u drugom. Ko je kome prorok, san javi ili java snu. Vasiono moja lepa, sanjaj javu, i java će ti reći sve. Priznaj javu kojoj si ti san, i probudićeš se, i nećeš više gatati o lepoti, no bićeš lepota. Jedna je java, jedna je lepota, i ona je uzrok tvoga sna.”
Ova molitva (na jezeru) Svetog Nikolaja (Velimirovića) Ohridskog i Žičkog, i Lelićkog, kako je to govorio Matija Bećković, kao da je nadahnula i „Snove Hilandara”, jedinstvenu zbirku umetničkog nakita poznatog kragujevačkog zlatara, vajara i slikara Slavoljuba Galića Đanija (1954).
Zbirka „Snovi Hilandara” se sastoji od 33 filigranska artefakta, po jedan za svaku godinu Hristovog života na zemlji, a izrađena je s blagoslovom blaženopočivšeg patrijarha Pavla i manastirskog bratstva na Svetoj Gori. Nastajala je godinama, a prvi put sam je predstavio javnosti 2005. godine, na izložbi u Narodnom muzeju Šumadije u Kragujevcu. Posebnu pažnju privukla je 2021. godine, kada je bila izložena u Hramu Svetog Save na Vračaru – kaže Galić za „Politiku”.
Ideja o „Snovima Hilandara” rodila se, na Svetoj Gori, koju je naš sagovornik često pohodio, tražeći, svima tako potreban, mir.
– Čovek ima potrebu da pobegne iz ovog sveta, da se skloni od vreve i halabuke, iskreno pomoli. Nekoliko puta sam bio u Hilandaru, toj srpskoj i svepravoslavnoj svetinji. Jednom prilikom, šetajući vrtom, primetio sam odbačene predmete koji su davno odslužili svoje. Bilo je tu polomljenih alatki, delova brava i zarđalih klinova starih ko zna koliko vekova. Odjednom mi je palo na pamet da ih obnovim, da ih vratim u život. Monasi su me pitali šta će mi ta gvožđurija, a ja sam se pitao kako bi bilo da ih ukrasim dvadesetčetvorokaratnim zlatom i dijamantima. Ne umem da opišem taj osećaj, kao da je na mene pala božija blagodat – kaže Galić, navodeći da je mnogo vode proteklo Lepenicom dok u radionici u Kragujevcu nije kompletirao „Snove Hilandara”, onako kako je zamislio.
„Snove Hilandara” videla je publika u našoj zemlji i inostranstvu, a kolekcija je zauzela mesto i na velikoj kulturnoj manifestaciji kojom je u Nišu obeleženo 17 vekova od Milanskog edikta. Ovu jedinstvenu zbirku umetničkog nakita prati i štampana publikacija na četiri jezika, sa rečima hvale koje su autoru posvetili prijatelji i saradnici, pisci, likovni umetnici, istoričari, fotografi.
„Gvožđe čini osnovu kolekcije, kao hijerarhijski mlađi metal, simbolički bliži propadljivoj ljudskoj prirodi. Autor ga u daljem procesu slaže, natapa, skiva i izliva zlatne niti i gdekad unosi kakav tračak božanskog svetla u vidu dragog kamena. Simbolika materijala koji je upotrebljen predstavlja Božiju intervenciju u simbolu zlata, a nesavršenu ljudsku prirodu predstavlja simbol gvožđa. Naravno, ukoliko i sam čovek teži takvom uzdizanju”, piše profesorka ruske književnosti Milica Radenković povodom pomenute izložbe „Snova Hilandara” u kripti Svetosavskog hrama, pa zaključuje: „Reč je o izložbi nacionalnog značaja koja ostaje u amanet svim budućim generacijama, kao poziv na povratak veri i istinskim ljudskim i umetničkim vrednostima.”
– „Snovi Hilandara” su, kažu stručnjaci, jedinstveni po tri stvari, po izboru materijala, po načinu izrade, i po blagoslovu patrijarha Pavla. Posle izložbe u Svetosavskom hramu, javili su mi se neki naši i strani galeristi, s namerom da kupe pojedine predmete, međutim, prijatelji su mi sugerisali da nikako ne krnjim kolekciju. Za zbirku u celini nedavno su interesovanje pokazali ruski i grčki kolekcionari. Konsultovao sam aukcijske kuće, ali one mogu da procene samo materijalnu vrednost „Snova Hilandara”. Ta kolekcija je moj najlepši san, nisam siguran da li bih je uopšte mogao prodati – kaže Galić.
„Snovi Hilandara” našli su mesto u školskim udžbenicima za likovnu kulturu, a autor kolekcije je nosilac visokih nacionalnih priznanja i dobitnik „Đurđevdanske nagrade” grada Kragujevca za 2008. godinu. Na kraju razgovora za naš list, Slavoljub Galić Đani kaže da bi voleo da njegov „najlepši san” vidi i publika u Kini i Japanu.
Izvor: Politika
