Пише: Слађан Томић
Плутајућа депонија на Дрини је проблем у БиХ који не може бити решен без учешћа Србије и Црне Горе. Из илегалних депонија ових земаља долази 85 посто отпада, које радници ХЕ Вишеград покушавају да изваде из реке.
Тоне плутајућег отпада на Дрини надомак Вишеграда радници тамошње хидроелектране већ месец и по покушавају да изваде из реке, али то успоравају велике количине отпада које свакодневно стижу реком, пише Дојче веле.
Пластичне боце, фудбалске лопте, бела техника, стабла, пластичне кесе… Овај отпад прекрива смарагдно зелену боју Дрине, најдуже реке у Босни и Херцеговини, недалеко од бране Хидроелектране Вишеград. Овај еколошки инцидент понавља се из године у годину и не узнемирава само еколошке активисте. Људски немар и дивље депоније уз притоке у Србији и Црној Гори већ деценијама доводе до загађења Дрине.
Проблеми од почетка
Вишеградска хидроелектрана направљена је 1989. у доба Југославије и већ тада су почели проблеми са акумулацијом отпада. Последњих деценија на ланчаници, коју су направили радници ХЕ како њен рад не би био угрожен, у зимским месецима скупе се тоне отпада. Од средине децембра 2025. на Дрини се налазе огромне количине отпада па се на одређеним деловима река налази под смећем од обале до обале.
„Све што можете да замислите од животињског и органског отпада заврши у реци Дрини. Ту је и хемија, пластика. Велики проблем представљају и падавине односно велика стабла која под великим налетом воде знају да прекину ланчаницу као што се то десило 2021“, каже за DW Дејан Фуртула, активиста Еко акције из Вишеграда. Он с тугом у очима посматра отпад који се прожима Дрином и каже како ће бити потребни месеци да он извади из Дрине.
Алармантни подаци, 96 одсто урбане популације удише нездрав ваздух
„Смеће чисти само ХЕ на Дрини, иако 85 одсто отпада долази ван граница БиХ“, додаје Фуртула. Његова процена је да се на ланчаници ХЕ Вишеград тренутно налази више хиљада тона отпада.
„Количина плутајућег отпада која се годишње извади из језера ХЕ Вишеград је 6.000-8.000 кубних метара“, додаје Дарко Фргања, руководилац службе за квалитет и заштиту животне средине ХЕ на Дрини. Не постоји ни један званични акт који је дефинисао обавезу да је ХЕ Вишеград задужена за чишћење плутајућег отпада, али то ипак раде. „На годишњем нивоу нас то кошта од 50 до 200 хиљада марака“. Проблем је и што се отпад одлаже на оближњу илегалну депонију, која се налази свега неколико метара од Дрине, па се грађани Вишеграда гуше у токсинима који настају сагоревањем. „Угрожен је и рибљи фонд у Дрини“, додаје Фуртула.
Активисти су раније упозоравали и да сагорели токсини подземним водама долазе до Дрине.
„Спаљивање оваквог отпада на депонијама има далеко више штетних последица него сам отпад. Низ је штетних хемијских реакција и штетних гасова који настају спаљивањем пластике и другог отпада. Поред тога што се ти штетни нуспроизводи сагоревања пластике уносе у организам дисањем, уносе се и конзумирањем хране и воде по којима падају овакве честице. О томе се јако мало говори, иако последице могу бити фаталне по организам“, појашњава Роберт Ороз, активиста фондације Атеље за друштвене промене.
Откуд тоне отпада у Дрини?
Саговорници DW-а сагласни су да већина отпада долази из илегалних депонија из суседних земаља: Црне Горе и Србије. Када се нивои река због хидролошких услова повећају, реке у своја корита повлаче отпад носећи га својим током до Вишеграда.
„Највеће количине плутајућег отпада доноси река Лим са подручја Србије 45 одсто, река Тара са подручја Црне Горе 40 одсто, а остатак 15 одсто, са подручја Босне и Херцеговине“, кажу подаци Хидроелектране у Вишеграду.
Из ресорног министарства у Влади Републике Српске кажу да већина отпада долази из Црне Горе. „Према информацијама са којима располажемо, Србија је затворила несанитарну депонију Стањевине која је била део проблема, али и ових дана, као и ранијих година, сведоци смо да из Црне Горе, реком Лим у Дрину долазе огромне количине отпада“, каже Горјана Росић, виша сарадница за односе с јавношћу Министарства за просторно уређење, грађевинарство и екологију Републике Српске.
Плутајући отпад, који долази са подручја БиХ, је углавном дрвна маса. „Депоније комуналног отпада су даље од водотока, а неке су и уређене, као што је у Општини Фоча и Горажду“, каже Фргања.
Шта је решење?
„Ми тај проблем сами не можемо решити. Основна делатност нашег предузећа је производња електричне енергије, а морамо да се боримо с овим проблемом“, појашњава Фргања.
Многе еколошке организације до сада су нудиле различита решења, али надлежни нису имали слуха. Удружење на чијем је челу Фуртула добило је пројекат од 105 000 евра за изградњу ланчаница у другим општинама, сателитско праћење отпада и слично. „Будући да смо мало
удружење нисмо имали потребних 20 одсто средстава за учешће.“
Из Општине Вишеград нису имали разумевања да се укључе у реализацију пројекта. „Потребни су милиони за системско и трајно решење“, додаје Фуртула.
Из Хидроелектране Вишеград, на коју је пао сав терет чишћења Дрине, кажу да се решење проблема не треба тражити у Вишеграду већ у оним општинама из којих стиже отпад.
„Решење проблема је у одлагању отпада на депоније у узводним општинама, а не у реку“, каже Фргања за DW. Додаје да дивље депоније постоје у скоро свакој општини, а разлози њиховог настанка су непостојање заокруженог система управљања отпадом, односно: „Недовољан број санитарних депонија, избегавање несавесних компанија и грађана да свој отпад одлажу на регуларне депоније како би избегли плаћање накнада, као и изостанак свести грађана о значају заштите животне средине“.
Из Министарства кажу како је потпуна санација могућа уколико се спречи одлагање отпада на плавном делу река. „Евентуално решење могло би бити у иницијативи јавних предузећа или локалних заједница, које би биле носиоци пројеката усмерених на превентивно прикупљање и збрињавање отпада пре његовог доласка у акумулације. Ипак, истакнуто је да је извор отпада изузетно дифузан и да проблем захтева системско и континуирано решавање“, појашњава Горјана Росић за DW.
Последњи састанак пре седам година
Последњи састанак експерата из три државе одржан је пре скоро седам година. Експертски тимови три државе састали су се 2019. с намером да се пронађе трајно решење, али је пандемија КОВИД-19 зауставила било какав договор. „Надлежни се, из године у годину, углавном само површно укључују у ову проблематику, без икаквих конкретних деловања“, упозорава Ороз.
Место Србије међу светским загађивачима прерађивачке индустрије у 2022.
Из Министарства за просторно уређење, грађевинарство и екологију Републике Српске кажу како су се у више наврата обраћали са захтевом за хитно предузимање мера за трајно решавање проблема угрожавања рада ХЕ Вишеград и загађења реке Дрине. У захтеву су тражили и да се хитно наставе активности формираних стручних радних група.
Захтеви су упућени Министарству заштите животне средине Републике Србије, Министарству екологије, просторног планирања и урбанизма Црне Горе и Министарству спољне трговине и економских односа БиХ.
„Од стране Министарства спољне трговине и економских односа је иницирано одржавање састанка у Вишеграду, али до одржавања истог није дошло из разлога што није потврђено учешће свих позваних, првенствено из Црне Горе, са чије територије долазе највеће количине отпада“, каже Росић.
Док се чека добра воља из суседства, Дрина остаје велика плутајућа депонија на коју грађани и активисти гледају с очајањем без икакве стварне моћи да нешто учине.
Извор: НИН/ DW
